Šećer kao heroin

September 3, 2019

 

 

Čuli ste mnogo puta da je šećer loš, ali nije na odmet ponoviti neke činjenice

Od kojih biljaka se pravi šećer (saharoza) koji koristimo svakodnevno u ishrani? 


Od šećerne repe i šećerne trske. Industriskom preradom ovih biljaka dobija se kristal šećer kao gotov proizvod, koji u sebi sadrži puno slasti i praznih kalorija. 

Šta znači kada kažemo prazne kalorije? 


To znači da taj proizvod nema nikakvu nutritivnu vrednost za naš organizam (nema vitamina, minerala, esencijalnih masnih I amino kiselina). 
Kada u telo unosimo previše praznih kalorija u velikoj meri otežavamo funkciju vitalnih organa, naročito pankreasa, koji je direktno odgovoran da se bori sa šećerom.


Šta u stvari pankreas radi u našem telu? 


Na primer, kada pojedemo jedno parče torte, puno šećera (glukoze) se oslobađa u krvotok. Pankreas detektuje visok nivo šećera u krvi i automacki izbacuje hormon insulin. Insulin je jednostavno rečeno nosač šećera. Gde insulin nosi šećer? U gladnu ćeliju. 

Šta se dešava kada godinama terorišemo svoje telo šećerom? Pankres daje sve od sebe da šećer odstrani iz krvi i ubaci ga u ćeliju. Ako šećera ima previše telo ga obradjuje i deponuje (insulin je pored ostalog I hormon koji čuva masne naslage) u obliku rezervne energije (glukagona u jetri i masnog tkiva na periferiji, otuda i problem gojaznosti).


 

I tako pankreas jednog dana kaže: „Čoveče, nemoj više da jedeš taj šećer! Ne mogu ovoliko da radim, dajem otkaz“! Ups! Šta se desilo, pitate se? Na putu ste da postanete dijabetičar (tip II). Šta biste dali, samo da vaš pankreas ponovo proradi! Srećom nije smak sveta. Ako se na vreme krene sa LCHF ishranom i promene neke loše navike (fizička neaktivnost) ima nade da čovek u većoj meri povrati svoje zdravlje! 

 

Kada smo kod zdravlja, da vidimo kakve još efekte šećer izaziva u našem telu? 

Danas su više nego ikada aktuelne različite vrste zavisnosti (kupoholičari, radoholičari, nikotinski zavisnici, alkoholičari, narkomani, kockari itd.) pa se samo možemo pomiriti sa činjenicom da smo veoma zavisno društvo. 

U moru raznih vrsta zavisnosti, pojavila se i zavisnost od šećera. Neko će reći da je to potpuno bezazleno, uobičajeno, socijalno prihvatljivo. Pitanje je, kada smo se to dogovorili koja je zavisnost gora od druge? Sve zavisnosti su lose, zato što vas drže u klopci! 

Niko svesno ne odluči da će jednog dana postati zavisnik. To se jednostavno desi. Zato čovek može da izađe iz zamke, tek kada sebi prizna da ima problem.


 

Zašto se neko „navuče“ na šećer? 

 

 

Kada pojedemo nešto slakto, mi se osećamo lepo. Zašto?

 

Zato što je naš mozak zadovoljan jer detektuje svoju omiljenu hranu - šećer (glukozu). A, kad je mozak zadovoljan, on će vas i nagraditi, oslobodiće neurotransmiter - dopamin i osećaćete se divno. Sve bi to bilo lepo, da čovek oseti malu količinu dopamina (koja se oslobađa kada jedemo uobičajeni obrok), ali on se oslobodi u tolikoj meri da se gubi samokontrola i nama ponovo treba da osetimo taj udar dopamina!

 

Ljudi koji su skloni raznim vrstama zavisnosti imaju veće šanse da postanu zavisni i od šećera i tako postanu gojazni, bolesni i nesrećni... Da stvar bude gora, mozak se brani od velike količine dopamina, tako što smanjuje broj njegovih receptora i onda počinjemo da se vrtimo u začaranom krugu.

 

Da bi imali uobičajeni nivo dopamina mi počinjemo da žudimo za slatkišima, da bi se osećali noramlno (imamo utisak da više ne možemo da živimo bez slatkiša). Srećom nije smak sveta, ako se odreknemo slatkiša, mozgu treba oko nedelju dana da se prilagodi na novu situaciju i vremenom se broj receptora vraća na uobičajeni broj. 

 

 


Da li je smeđi šećer zdraviji od belog šećera?

 

 

Mnogi se zavaravaju činjenicom da je smeđi šećer bolji od belog, pa ga koriste obilato, misleći da rade nešto dobro za svoj organizam. Činjenice su sledeće: kašičica belog šećera sadrži 16 kalorija, a kašičica smeđeg ima još jednu kaloriju više - 17 kalorija!