Zaljutite se, zdravo je!

October 12, 2017

Priča o ljutim papričicama

 

 

 

Taj osećaj žarenja, pečenja i topline pomešane sa suzama, teško može da se opiše nekome ko nikada nije pojeo pravu, ljutu papričicu.

 

U New York Times-u jedan tekst je osvanuo sa ovim naslovom – Misterija ljute hrane ili zašto pronalazimo zadovoljstvo u bolu? Dobro pitanje.

 

 

 

Tajna ljutih papričica

 

Ljute paprike su članovi roda Capsicum i dolaze nam u svim oblicima, veličinama, bojama i ljutinama. Ljuta paprika je veoma širok termin jer je biljka sposobna da brzo mutira, pa rezultat toga je postojanje velikog broja sorti.

 

Samo u Meksiku postoji više od 140 vrsta. Okolina, zemljište, temperatura i vreme takođe utiču na to koliko će paprika razviti svoji ljutinu.

 

Boja obično zavisi od zrelosti. Počinju kao zelene, pa žute, naranadžaste i na kraju crvene. Crvene imaju više slasti, beta karotena i vitamina C. Halapenjos, vrsta čilija poznata po svojoj ljutini, takođe postaje crvena ali se obično bere nezrela (zelena).

 

 

 

Veruje se da su ljute papričice jedne od prvih biljaka koje su kultivisane pre više od 6000 godina, a seme je pronađeno u Peruu u Meksiku. Ostaci ljute paprike pronađeni su na različitim drvenim alaktkama za kuvanje, pa se za čili papričice može reći da su deo drevne ljudske ishrane.

 

Ako ste ikada pojeli ljutu papriku primetili ste da je drugi zalogaj ljući od prvog. Kapsaicin koji daje ljutinu nalazi se u unutrašnjim belim membranama kojih ima naročito oko semena. To je ona komponenta koja daje osećaj kao da vam gori u ustima ali ima i mnogobrojne lekovite osobine.

 

 

 

Kapsaicin

 

 

 

Kapsaicin je aktivna komponenta ljutih paprika koje pripadaju rodu Capsicum. Iritantno deluje na ljude i sisare, dok su ptice potpuno imune na njegovu žestinu.

 

Nastaje u paprikama kao sekundarni metabolit za zaštitu od insekata i sisara. Zašto? Zato što papirke nemaju noge da pobegnu od predatora. Hidrofobna je supstanca (ne rastvara se u vodi), tako da vam pijenje vode kada se oljutite neće puno pomoći.

 

Neki od naučnika sugerišu da paprike razvijaju više kapsaicina ako žive u područjima sa puno insekata. Insekti preko svog izmeta šire soj glivice koja nepovoljno utiče na rast paprike, pa da