Zablude o Low Carb (LCHF) ishrani

April 28, 2017

 

Low carb = No carb

 

Oni koji nisu previše upućeni u Low Carb ishranu često brkaju pojmove. U bukvalnom prevodu, Low Carb je ishrana sa malo ugljenih hidrata, a ne ishrana bez ugljenih hidrata.

 

Low Carb je tip ishrane gde je unos ugljenih hidrata ograničen ali to ne znači da se unos ugljenih hidrata u potpunosti isključuje.

 

Dakle, izbacuju se neki izvori ugljenih hidrata kao što su žitarice, industrijska hrana, slatkiši, sokovi, krtolasto povrće ali se zato unose putem – povrća, koštunjavih plodova, mlečnih proizvoda, voća itd. Jednostavno rečeno u low carb ishrani, unosi se ograničena količina ugljenih hidrata, koji su mnogo kvalitetniji i nutritivno bogatiji nego u klasičnom tipu ishrane bogatom žitaricama i krompirom.

 

 

 

LCHF je samo još jedna pomodarska dijeta

 

To govore oni koji nisu u toku. Oni koje je vreme pregazilo. Oni koji vas pogrešno savetuju poslednjih 40 godina kada je u pitanju zdrava ishrana. Oni koji promovišu i dalje nisko-kalorične dijete koje su nam donele ekspanziju modernih bolesti – gojaznost, dijabetes 2, metabolički sindrom, srčane bolesti i kancer. Oni koji odbijaju da prihvate da nisu u pravu.

 

Prvi pisani trag o ishrani sa malo ugljenih hidrata koja se koristi za lečenje gojaznosti izdata je 1869. godine, pod nazivom Letter on Corpulence -„Pismo debeljka“ od Vilijama Bantinga.

 

 

Prva knjiga dr Atkinsa izdata je 1972. godine, pet godina pre nego što je počela promocija nisko kalorične dijete. U poslednje vreme objavljeno je preko 20 visoko kvalitetnih naučnih studija na ljudima, koje dokazuju benefite low carb ishrane na ljudsko zdravlje. Pregled istraživanja pogledajte ovde.

 

 

 

 

 

 

 

U LCHF-u nema jedenja voća i povrća

 

Pošto voće i povrće pretežno čine ugljeni hidrati ima onih koji misle, da u LCHFu ne treba unositi voće i povrće i da je low carb samo jedenje slanine umočene u kajmak.

 

Istina je da se na LCHF-u unosi više povrća nego u klasičnoj ishrani.

 

Moja preporuka je da uz svaki ručak i večeru obavezno imate svežu, sezonsku salatu koja treba da čini oko 30-50% ukupnog obroka.

 

Unos voća je ograničen na ono koje ima manje fruktoze – voćnog šećera kao što je bobičasto voće, citrusi (limun, grejp) i nakisele jabuke. Dnevne preporuke za bobice – jedna, dve šake, za ostalo jedna, dve voćke na dan.

 

Postoji i voće koje je kratko prisutno tokom godine kao što su višnje, trešnje, dudinje pa naravno da se možete zasladiti ovim darovima prirode jer su veoma bogati mineralima i vitaminima (ako niste dijabetičar sa nestabilnim šećerom u krvi).