Uzrok hipertenzije (visokog krvnog pritiska)?

January 17, 2017

 

 

Krvni pritisak (Tensio arterialis; TA) je baš to – pritisak krvi u vašim krvnim sudovima

 

Dobar krvni pritisak imate kada u telu postoji normalna količina krvi, zdravo srce i elastični krvni sudovi. Kada određeni faktori remete finu ravnotežu između pomenutih elemenata postoji mogućnost za razvoj visokog arterijskog pritiska ili kraće rečeno – hipertenzije.

 

Smatra se da neko boluje od hipertenzije kada u tri odvojena merenja ima pritisak iznad 140/90mmHg.


 

Hipertenzija (HTA) kao zdravstveni problem aktuelan je poslednjih hiljadu godina, pre toga ova bolest je bila ekstremno retka. Pošto je naš genetički materijal prilično stabilan vekovima unazad logika nam nalaže da treba da tragamo za uzročnicima u okolini.

 

 

Šta se to tako značajno promenilo u ljudskim navikama, ishrani, načinu života, životnoj sredini...
 

 

U Srbiji po proceni Instituta za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut“ oko 47% odraslog stanovništva ima hipertenziju. Nešto više oboljevaju muškarci ali se broj izjednačava kada žene uđu u menopauzu (jer prestaje zaštitno dejstvo estrogena).

 

Polovina obolelih nije svesna da ima visok pritisak jer to nije bolest koja boli, bar ne u početku ali njene posledice su često veoma bolne i fatalne. Od onih koji znaju da imaju visok pritisak, samo polovina se leči.

 

Zato nije neobično što je Srbija na vodećem mestu po stopi umiranja od srčanih bolesti, koje vrlo često nastaju kao posledica dugogodišnje hipertenzije na koju domaćin nije obratio pažnju.

Ono što lekari ponavljaju je, da je 90% dijagnostikovane hipertenzije nepoznatog uzroka, a da kod svega 10% možemo utvrditi uzrok (bolesti bubrega, stenoza renalne arterije, feohromocitom, Kušingov sindrom, hipertireoza itd.).

 

Tako veliki napori se ulažu, toliko puno novca odlazi na istraživanja...ali ne uzroka bolesti, već novih lekova! Tako rasprostranjena bolest mora imati i širok spektar lekova, zar ne? Kakvo plodno tlo za industriju.


 

 

 

Lekari sve ređe u praksi sreću hipertenziju kao izolovanu bolest, a mnogo je češća udruženost sa insulinskom rezistencijom, dislipidemijom (visoke masnoće u krvi) i abdominalnom gojaznošću. Danas o ovim udruženim faktorima govorimo kao o Metaboličkom sindromu koji se smatra pretečom dijabetesa tip2. Naravno, povećani rizik za razvoj srčanog i moždanog udara je zagarantovan. Da, to je ono što odnosi ljude u zemljama u razvoju...



Uzrok hipertenzije je povećana količina tečnosti i soli u krvotoku udružena sa otvrdnućem arterija – aterosklerozom.

 

 

 

O aterosklerozi sam govorila ovde.

Šta dovodi do zadržavanja tečnosti i soli u krvotoku, pitanje je sad?

 

Ako nađemo odgovor pronašli smo i rešenje problema.

Poznato vam je da nemaju samo gojazni problem sa visokim pritiskom, to mogu biti i sasvim normalno uhranjeni ljudi pa i sportisti. Često, čujemo da lekari kada dijagnostikuju hipertenziju obično prvo preporučuju da se skine višak kilograma, da se koriguje ishrana i način života. To su takozvane nefarmakološke mere lečenja hipertenzije.

 

Još samo kada bi bile i efikasne...

 

 

Zašto nisu, pitate se i da li su oboleli od hipertenzije osuđeni da do kraja života piju lekove?

 

Naravno da nisu. Ali prvo moramo da promenimo mišljenje o tome šta se danas preporučuje kao zdrav život i zdrava ishrana.

Naravno, da sam prvo pročitala Vodič dobre prakse za lečenje hipertenzije, izadate od strane Ministarstva zdravlja (kao smernice lekarima opšte prakse), kako da u primarnoj zdravstvenoj zaštiti (domovima zdravlja) leče hipertenziju.

 

 

 

Kako da leče svakog drugog pacijenta koji im uđe u ordinaciju?

 


Dakle, prvo o nefarmakološkim merama:

1. Smanjenje telesne težine gde se preporučuje BMI 18.5-24.9 (normalna uhranjenost) - 5-20mmHg

2. Pridržvanje DASH dijete (Dietary Approaches to Stop Hipertension) - 8-14mmHg
Napomena: dijeta bogata ugljenim hidratima

3. Ograničen unos soli (6g soli na dan ili 2.4g natrijuma) - 2-8mmHg

4. Fizička aktivnost (30 minuta svaki dan) - 4-9mmHg

5. Ograničen unos alkohola - 2-4mmHg

*(prikazane su vrednosti očekivanog prosečnog sniženja sistolnog pritiska)

Ok, sad da vidimo zašto su ove nefarmakološke mere neefikasne i zašto svi kasnije ili pre moraju da pređu na lekove koje naravno treba da piju do kraja života. Čekajte, šta bi bilo da su ove mere efikasne? Pa, kako to da se naplati?

 

Mršavljenje, ishrana, fizička aktivnost...reci mi nešto što donosi profit.

 

Živimo u takvoj džungli zar ne?

 

A, vi se sada snađite. Pratite hipnotisanu gomilu ili se probudite i uzmite svoj život u svoje ruke.




                                BMI NIJE IDEALAN!
 

 

Govorila sam da je BMI dobar za orijentaciju da li imamo problem sa viškom kilograma ili ne, ali BMI jednstavno nije idealan pokazatelj pravog stanja stvari.

 

 

Nikako se ne možemo osloniti na puko merenje BMI naročito kada je u pitanju zadržavanje tečnosti u organizmu što je vrlo česta pojava kod hipertenzije.

 


Svakako je važno naglasiti da ima ljudi koji su savršeno vitki, a boluju od hipertenzije. Da li njima treba merenje BMI, pridržavanje DASH dijete i ograničenje unosa soli?

 

Šta ćemo sa sportistima koji imaju visok pritisak, koliko fizički aktivni oni treba da budu? Ili možda treba da im kažemo da smanje tu fizičku aktivnost, preporuka je 30 minuta na dan!

 

Šta je zajednički imenitelj svim ovim stanjima i preporukama? Insulinska rezistencija!!!


 

 

 

Gojazni, mršavi i sportisti mogu da imaju insulinsku rezistenciju. Kako? Evo ovako... O gojaznosti sam govorila ovde ali manje više priča je ista. Ljudi koji nemaju problem sa viškom kilograma ne znači da ne mogu da razviju insulinsku rezistenciju.

 

Šta je starije koka ili jaje, čuveno pitanje...Šta je prvo?

Prva karika je moderna ishrana bogata ugljenim hidratima (hleb, pekarski proizvodi, paste, pice, pivo, slatkiši, sokovi, grickalice, krompir, pirinač itd.). Dugogodišnja konzumacija ovakve hrane dovodi do stalnog forsiranja rada pankreasa.

 

Svakodnevni i učestali naleti ugljenih hidrata dovode i do stalnog izlučivanja insulina u krvotok, ne bi li se sav taj višak šećera nekako eliminsao iz organizma. Insulin je prisutan u krvotoku više nego što je to prirodno, pa ćelije moraju nekako da se zaštite od te napasti zvane visok insulin. Šta one rade? Jednostavno mu zalupe vrata pred nosom! To vam je insulinska rezistencija, insulin je tu ali ćelije više ne obraćaju pažnju na njega.

 

Svaka ćelija na svojoj površini ima receptore za insulin jer je on neophodan kako bi se gorivo u obliku glukoze dopremilo do ćelije. Ćelija uzme onoliko energije koliko joj je potrebno, a sav višak se deponuje u obliku triglicerida i odlaže na perifriju u obliku masnih naslaga jer je visok insulin i čuvar masnog tkiva.

 

Sve dok je insulin visok u organizmu nema pomena o gubitku kilograma!

 

Ono što je suštinski bitno je redosled javljanja problema. Prvo – dugogodišnja ishrana bogata ugljenim hidratima, drugo – razvoj insulinske rezistencije i treće – gojaznost. Da li vam je poznato koiliko sportisti konzumiraju ugljene hidrate? Mnogo, preko svake mere, što se ispostavilo kao jako pogrešno, čak i oni koji su bili glavni svetski zagovornici sada se ograđuju i kažu – pogrešili smo... Čitajte ovde.

Mada ima i drugih osumnjičenih, visok unos ugljenih hidrata je jedan od glavnih krivaca! O tome kasnije.



Ovde moram da odgovorim na vitalno važno pitanje – šta se desi u telu da ono počne da zadržava tečnost i so?

 

Desi mu se pre svega visok insulin!

 

Insulin je jedna neverovatna škrtica. On štedi i čuva energiju u telu po svaku cenu. Dok je on visok, samo se on pita kako će biti. Biće štednja, nego... pored toga što se čuva energija u obliku sala, čuva se i natrijum u bubrezima. Izlučivanje natrijuma se smanjuje na minimum.

 

Natrijum kao osmotski aktivna čestica vezuje za sebe vodu, pa pored toga što se čuva natrijum, čuva se i voda. Dolazi do porasta volumena tečnosti i u telu, što logično vodi i u porast pritiska krvi na krvne sudove.

 

 

To je jedan od razloga zašto oboleli od dijabetesa 2 skoro po pravilu imaju i hipertenziju i zašto su mnogo češće žrtve moždanog i srčanog udara. Visok šećer, visok insulin, visok natrijum, zadržavanje vode, visok pritisak, visoka smrtnost...

Rešavanjem problema insulinske rezistencije zadaćemo jak udarac hipertenziji i možda se nećemo tako brzo reštiti ove boljke ali ćemo biti na pravom putu. Ovakve bolesti se ne dešavaju preko noći, pa se i ne leče preko noći.

 

Strpljenje, predanost i doslednost mogu ponovo dovesti do toga da povratite svoj normalan krvni pritisak. Hajde da vidimo kako? Čitajte dalje...