Smanjite vežbanje da biste bile trudne!

December 26, 2016

 

 

Početkom osamdesetih godina prošlog veka počela je pomama za vežbanjem, aerobikom i trčanjem u isto vreme kada je počela i epidemija gojaznosti u svetu.

 

Sve se to poklopilo sa posledicama novih preporuka u ishrani (početkom 70tih) koje su nas savetovale da smanjimo unos zasićenih masti, a povećamo unos ugljenih hidrata, sve zarad smanjenja rizika od kardiovaskularnih bolesti.

 

Toliko smo navikli na rečenicu koju nam govore lekari i nutricionisti:“Ako mislite da smršate morate da jedete manje masti, više intergralnih žitarica i morate više da vežbate“, da nam sve drugo zvuči čudno, zar ne?

Ženama koje imaju PCOS savetuje se smanjenje telesne mase jer je dokazano da se tako povećava osetljivost ćelija na insulin tj. smanjuje se insulinska rezistencija, pa se preporučuje vežbanje kao dobar način da se postigne željeni rezultat na vagi i dobar insulinski odgovor.

 

Neke žene to vrlo ozbiljno shvataju da počinju sa veoma ozbiljnim i intezivnim treninzima da iscrpljuju svoje telo, praveći tako više štete nego koristi.

           

 

                                      dr Michael D. Fox

 

Zašto intezivan fizički napor nije dobar za žene, a naročito za one koje imaju PCOS, objašnjava nam dr Michael D. Fox, specijalista po pitanju lečenja PCOSa LCHF ishranom.

Od 2004. godine koristimo LCHF način ishrane da lečimo žene sa PCOSom na našoj klinici za plodnost i od tada imamo fantastične rezultate. Pre nego što smo počeli tretman sa ishranom imali smo 50% uspeha u začeću. Sa LCHF ishranom taj broj je 90% začeća u roku od nekoliko menstrualnih ciklusa!

PCOS je samo jedna od bolesti koje su povezane sa metaboličkim sindromom pa ovaj sindrom tako treba i tretirati – radikalnom promenom u ishrani“.

Ono što ovog lekara razlikuje od drugih je i činjenica da on svojim pacijentikanjam ne preporučuje anaerobno vežbanje jer tvrdi da je to loša ideja za sve one koje žele potomstvo!

 

 

 

 Žensko telo produženu fizičku aktivnost doživljava kao stres

 

Aktivira se simpatički nervni sistem koji nas priprema na „bori se ili beži“ reakciju pri čemu se oslobađaju hormoni stresa. Ako postoji produžena fizička aktivnost, iznova i iznova, telo menja prioritete. Preživeti je prioritet, a