Psorijaza nije bolest kože već creva!

June 27, 2018

 

 

Svaki tradicionalni dermatolog bi se verovatno prekrstio nad ovom rečenicom i rekao – kakva je ovo glupost. Međutim...

 

Moram da podsetim da ovde govorimo o naučnim istraživanjima, a ne o praznim pričama i nagađanjima. Samo menjamo ugao gledanja na problem što je neophodno da bi se došlo do pravog rešenja.

 

Često se u prirodnoj medicini govori o bolestima kože kao o stanjima koja ukazuju na tešku zatrovanost organizma koji pokušava na svaki mogući način da se izbori sa nakupljenom „šljakom“ (pa i putem kože).

 

Da bismo objasnili povezanost creva sa psorijazom prvo moramo da objasnimo jedan važan pojam o kome se sve više govori, a to je povećana permeabilnost crevnog zida ili popularno nazvano – sindrom curećih creva.

 

Ukratko - sistem za varenje možete posmatrati kao jednu dugačku cev koja je obložena slojem epitelnih ćelija koje imaju barijernu ulogu i ne dozvoljavaju prolaz „loših momaka“ kao što su bakterije, virusi i proteini (koji mogu biti okidači za autoimuni napad). Dugo se nije znalo kako se pokreće autoimunost kada smo mislili da proteini ne mogu proći kroz crevni zid.

 

Creva pored ostalog čine i epitelne crevne ćelije ili enterociti koji su međusobno povezani takozvanim čvrstim vezama. Samo ime kaže – čvrste veze, su tu da ne propuštaju svakog ko tu prolazi.

 

Zamislite da su te čvrste veze kao neku vrstu portira – znaju šta može da prođe kroz crevni zid, a šta ne. Treba da zadržavaju toksine, patogene, antigene, delove nesvarenih proteina, a da propuštaju vodu i nutritivne materije. Ali… Po nekada se portir pojavi pijan na poslu – propusti lepu devojku, pa onda i sve njene prijatelje. Mnogi varijabilni faktori utiču na portira (čvrste veze) ali najviše od svega „opija“ ga gluten iz pšenice.

 

Važno je shvatiti da čvrste veze nisu „zacementirane“ i da se više ponašaju kao vrata, koja su mahom zatvorena ali su vrata.

 

Šta to utiče na njih da se otvore?

 

Gluten iz žitarica koji dovodi do pojačanog stvaranja proteina zonulina u crevima. Povišena količina zonulina dovodi do popuštanja čvrstih veza i razvoja sindroma curećih creva. To je onako najkraće i najjednostavnije rečeno.

 

Gluten je protein koga u ishrani najviše unosimo putem pšenice jer to je žitarica koja dominira modernom ishranom. Doručak, ručak, večera, užina – skoro svaki obrok ima u nekom obliku pšenicu. Preko svake mere smo izloženi njenom razornom dejstvu, a onda se još pitamo zašto smo bolesni? Može se reći da smo hronično otrovani glutenom. Tu je još i laktoza, kazein iz meka, lektini, trans masti, rafinisana biljna ulja, E dodaci i sve ono što čini industrijsku hranu koju jedemo svakodnevno.

 

 

Ceo tekst o sindromu curećih creva pročitajte ovde.

 

Pošto se psorijaza tradicionalno smatra oboljenjem kože terapija je i usmerena na kožu. Međutim, nove terapije su usmerene i na imunitet jer je psorijaza manifestacija preterane aktivnosti imuniteta (slično kao multipla skleroza, reumatoidni artritis, dijabetes 1 itd.).

 

Posledično reakcija organizma na preteranu aktivnost imunog sistema je upala!

 

 

Koji je stvarni uzrok povećane imunološke aktivnosti?

 

Novo istraživanje iz Španije nam otkriva moguće objašnjenje. Romani i saradnici (2007.) kažu problem se krije u stomaku. Po njihovim rečima oboleli od psorijaze imaju visok nivo LPS, koji je pronađen i kod metaboličkog sindroma, visokog šećera u krvi, hipertenzije i gojaznosti (sve bolesti koje se povezuju sa psorijazom).

 

 

Šta je LPS?

 

LPS je lipopolisaharid vezujući protein koji je deo ćelijske membrane gram negativnih bakterija koje se mahom nalaze u našim crevima. On je kratko rečeno – endotoksin!

 

Kada je LPS povišen u krvi ukazuje na propusnost crevnog zida i endotoksemiju.

 

On je pored ostalog uključen i u zapaljensku kaskadu i u direktnoj je korelaciji sa C-reaktivnim proteinom (CRP) koji je pokazatelj inflamacije (upale) u organizmu.

 

Aktivacija T limfocita kod psorijaze je odgovor na nepoznate antigene i citokine (kao što su iL 6 i TNF alfa), a oni se oslobađaju kao odgovor na dejstvo endotoksina.

 

Zaključak studije je bio da svi ispitanici koji su oboleli od psorijaze imaju povišen nivo LPS-a u serumu u odnosu na kontrolu grupu zdravih ljudi, i da LPS u buduće može biti pokazatelj propusnosti crevnog zida i okidač autoimuniteta. 

 

*U ovom istraživanju bili su uključeni i pacijenti sa psorijazom koji su bili na fototerapiji. Nije bilo poboljšanja LPS nivoa u serumu ovih pacijenata. Upalni proces je i dalje bio prisutan uprkos „terapiji“.

 

 

To vam je kao da zbrinjavamo dim, a ne obraćamo pažnju na vatru koja gori!

 

 

Kada je LPS konstantno povišen u serumu pokreću se inflamatorni citokini (koji mogu biti povezani sa gojaznošću, insulinskom rezistencijom i sl.). Javlja se endotoksiemija niskog nivoa (bakterije i toksini treba da ostanu u crevima, a ne u krvotoku) koja stalno vrši stimulaciju naših imunih ćelija.

 

Poznato je koliko gojaznost i višak kilograma može biti okidač za psorijazu. Zajednička im je hronična inflamacija, aterogeneza, insulinska rezistencija i upalni medijatori – citokini, adipokini, antimikrobni peptidi itd.

 

Svi ovi faktori doprinose hroničnoj upali koja pogoduje razvoju autoimuniteta i psorijaze kod osetljivih osoba.

 

 

Ovo istraživanje nedvosmisleno pokazuje da postoji veza između psorijaze i povećane propusnosti crevnog zida.

Istraživanje: http://www.drperlmutter.com/wp-content/uploads/2015/07/PSORIASIS-_-LPS.pdf

 

O psorijazi ćemo govoriti i u nekom od narednih tekstova jer je veoma povezana sa našom temom – ishrane.

 

 

Please reload

Povezani postovi