pH hrane je bitan? Ne, nije! Zašto je „alkalna“ dijeta besmislica

October 15, 2016

Pomoću hrane možemo održavati alkalnu pH vrednost u telu, što je veoma važno za zdravlje. 

Da li? 

Hajde da vidimo šta se krije iza priče o pH vrednosti hrane i njenom uticaju na zdravlje čoveka. 

 

 

Šta je pH?
________________________________________________

 

PH vrednost je mera aktivnosti vodonikovih jona (H+) u rastvoru. Na taj način se određuje da li je rastvor kiselog ili baznog karaktera. PH vrednost je bezdimenziona veličina, i za poređenje se koristi pH skala koja obuhvata vrednosti od 0 do 14.

 

Za kisele rastvore pH vrednost je manja od 7 (pH < 7,0), a za bazne je veća od 7 (pH > 7,0). To su neke osnovne činjenice o pH vrednosti, za one koji se prvi put susreću sa ovim terminom. 
________________________________________________
 
 

 

 

 

U našem telu pH vrednost je strogo kontolisana u uskim granicama (acido-bazna ravnoteža) koju regulišu puferski sistemi I organi. Na primer – poznato je da se pH krvi kreće u uskom opsegu od 7.35-7.45 (blago alkalno). Ako bi kojim slučajem pH krvi pao na 7.0 to bi značilo sigurnu smrt! Iako je pH krvi slabo bazan to ne znači da I ostatak tela ima isti pH (hlorovodonična kiselina u želucu, pankreasni sok, koža… imaju različit pH). Dakle, pH nije svuda isti u ljudskom telu I to je potpuno normalno (fiziološki). 


Zašto se uopšte pominje pH vrednost tela, hrana I zdravlje? 



Pobornici “alkalne dijete” ukazuju na to da ako unosimo pretežno kisele namirnice I pH u telu će biti kiseo, a to znači da je otovren put ka razvoju mnogih bolesti, pored ostalih I karcinoma. S druge strane ako unosimo pretežno bazne (alkalne) namirnice I telo će biti bazno, pa je velika šana da ćemo biti zdravi I dugovečni. Ok, to na prvi pogled zvuči logično, a sada da vidimo I da li je istinito? 

Poznato je da kada spalimo određenu hranu, ono što ostane je pepeo koji može imati kiseli ili bazni pH. Tako se meso, riba, mlečni proizvodi, jaja, žitarice I alkohol označavaju kao kisele namirnice (one koje po njihovim rečima, moramo izbegavati).

 

Povrće, voće, mahunarke, orasi imaju bazni (alkalni) papeo, pa ove namirnice trebaju da budu okosnoca zdrave ishrane koja će podići pH u organzmu I na taj način će se sprečiti I izlečiti razne bolesti. 

To je način razmišljanja mnogih koji nisu imali dodira sa naukama kao što su hemija, fiziologija, biohemija itd. Ljudski organizam ne funkcioniše na tako jednostavnim zakonima, priča je mnogo komplikovanija. 



Princip “alkalne dijete”se svodi na pogršnu medicinsku logiku koja nam je donela mnogo zla I bola

 

 

Princip je sledeći – pojedete masnu hranu - poraste vam masnoća u krvi; pojedete slano – poraste vam pritisak, pojedete hranu koja ima kiseli pH pepeo – krv vam postane kisela I vi postajete bolesni. 

Ne, ne I ne! 

Evo I objašnjenja zašto “alkalna dijeta” I priča o pH namirnica predstavlja još samo jednu fikciju koja nije utemeljena na evolutivnim dokazima, ljudskoj fiziologiji I naučnim studijama. 

 



Da počnemo od osnovnih principa fiziologije čoveka


 

 

 

Sve, ali baš sve, što unosimo od hrane mora da prođe ovaj put kroz sistem za varenje – usta, jednjak, želudac, tanko crevo, debelo crevo, evakuacija sadržaja u spoljašnju sredinu. Kada hrana dospe u usta meša se sa pljuvačkom čiji je pH pretežno neutralan (varira od 5,4-7,8).

 

Hrana se meša sa vodom I enzimima iz pljuvačke I započinje proces varenja hrane. U stvarnom životu mnogo je onih koji samo gutaju hranu, bez mnogo žvakanja, pa je varenje u ustima zanemarljivo. 

Onda hrana putem jednjaka dospeva u želudac. Poznato je da se u želucu nalazi izuzetno jaka hlorovodonična kiselina (pH 1-3) najčešća vrednost pH je oko 2. Moćna kiselina razlaže hranu I započinje proces varenja ali takođe pomaže I da se ubiju štetni mikroorganizmi.

 

Želudac “razbija” hranu u pretvara je u himus (crevni sadržaj) koji odlazi u tanko crevo gde se dešava adsorpcija hranljivih sastojaka. Dakle, kiseo želudačni sadržaj dospeva u dvanestopalačno crevo (duodenum) početni deo tankog creva.

 

Da se crevo ne bi “spržilo” kiselim sadržajem, pakreas luči sok koji je bogat vodom, enzimima I bikarbonatnim jonima čiji je pH bazan I iznosi oko 8,6. Dvanestopalačno crevo je organ u kome se dešava glavni proces neutralizacije.