Ovsene pahuljice industrijska ili zdrav hrana? (drugi deo)

August 14, 2016

 

Kroz kakvu industrijsku obradu ovas prolazi da bi došao do vašeg tanjira govorili smo u prvom delu, a ovde ćemo videti da li je ovas zasluženo najbolji među žitaricama. 

Većini je poznato da ovas krase razni epiteti kao što su: visok nivo hranljivih materija, lako svarljiv, pomaže rad creva, usporava nagli skok glukoze u krvi posle obroka bogatog ugljenim hidratima, snižava holesterol u krvi, smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti itd. 

Da bismo razumeli kako je ovas došao na dobar glas, prvo moramo da se upoznamo sa njegovom strukturom. Prvi sloj semena ovsa je visoko nesvarljiva spoljašnja opna koja se uklanja odmah na početku industrijske obrade ove žitarice.

 

Odmah se nameće pitanje – ako je priroda udesila da je seme ovsa moćno zaštićeno spoljšnjom ljuskom koja ne može da se vari od strane našeg digestivnog sistema, verovatno postoji jako dobar razlog za to.

 

Naravno, mi ne marimo za taj razlog, mi imamo industriju hrane koja će nejestivo da pretvori u jestivo.


   

 

  

Uklanjanjem spoljašnje opne javlja se jedna druga opna od koje se dobijaju mekinje. Mekinje ovsa su bogate rastvorljivim vlaknima, mineralima ali takođe i antinutritivnim materijama kao što su: lektini i fitinska kiselina. Antinutritivne materije postoje u semenu kao zaštita od insekata ali i ljudi.

 

Ovas se štiti od nas tako što stvara antinutritivne materije oko semena... Pojedi me, pa ti neće biti dobro...onda ćeš sledeći put da pojedeš nešto drugo, a ne mene – to je logika žitarica koje nemaju noge da pobegnu od predatora. 

Fitinska kiselina u biljkama služi kao depo fosfora i važna je u formiranju ćelijske membrane biljaka. Oko 80% fitinske kiseline se nalazi u mekinjama integralnih žitarica.

 

Iako se o fitinskoj kiselini u poslednje vreme govori i kao o antioksidativnoj materiji koja nas štiti od slobodnih radikala (ali samo u vrlo malim dozama), ona je ipak odgovorna pre svega za sprečavanje reapsorpcije mineralnih materija iz creva.

 

Neko ko dugo vremena, redovno jede ovsenu kašu, mekinje i ostale žitarice vrlo je moguće da ima manjak minerala u telu i povećanu mogućnost za razvoj osteporoze, rahitisa i karijesa.

 

 

 

Ovas važi za žitaricu koja je bogata mineralima kao što su: kalcijum, cink, gvožđe, magnezijum...pa se preporučuje unos ovsa kod deficita ovih minerala! Da, samo što vam niko ne kaže da uz minerale ide i fitinska kiselina koja sprečava ne samo reapsorpicu minerala iz ovsa već i iz druge hrane koja se nalazi u vašim crevima. 

Zaboravite da je ovas izvor minerala jer priroda nije udesila da minerale crpimo iz ovsenih mekinja već iz povrća, ribe, jaja, mesa, voća, iz prave hrane jednom rečju. 

O lektinima kao antinutritivnim materijama i njihovom uticaju na zdravlje sam govorila ovde. Napomena: ovas ima lektine ali ne u tako visokoj koncentraciji kao mahunarke i neke druge žitarice.

 

Još uvek govorimo o mekinjama – dakle imaju minerale koji ne mogu da se iskoriste zbog prisustva antinutritivnih materija ali ipak mekinje sadrže rastvorljiva vlakna zbog kojih je ovas tako hvaljen i uzdizan od strane modernih nutricionista. 

Većina vlakana u mekinjam su beta-glukani i upravo oni su zaslužni za sve ono zdravo što važi za ovas, pa ćemo o njima reći nešto više. Dakle, treba naglasiti da su mekinje bogate rastvorljivim vlaknima, a ne ovsene pahuljice (koje su potpuno oljuštene).



 

 

Beta glukani su krivi 

 

Beta glukani su polisaharidi sastavljeni iz D-glukoze, obično se javljaju kao celuloza u biljkama, mekinje u žitaricama, stvaraju ih i gljivice, bakterije, alge, lišajevi.