Opasne laži o hlebu

June 6, 2019

Da li je hleb životno važan ili ugrožava život?

 

Za većinu nas hleb je veoma važan deo svakodnevne ishrane. Keksići, kolačići, kroasani, kifle, čak i kriška prepečenog tosta sa maslacem može učiniti da se osećamo kao u raju! Pa i taj miris…malo šta tako opojno miriše kao sveže pečeni hleb. Ali postoji i mnogo konfuzije oko toga da li hleb treba da bude deo zdrave ishrane ili ne. Biblija praktično promoviše „hleb naš nasušni“. Stručnjaci su ga stavili na dno piramide ishrane i jednostavno smo navikli da je hleb, oduvek važan deo ishrane. 

Poznati kardiolog Vilijam Dejvis naziva pšenicu „savršenim hroničnim otrovom“ ali svi smo mi manje-više pojeli mnogo tog otrova. 

Prosečan stanovnik Amerike troši oko 55kg pšeničnog brašna na godišnjem nivou, pa je rafinisano belo brašno broj jedan kao izvor ugljenih hidrata i kalorija u svakodnevnoj ishrani. 

Da li je pšenica savršen otrov ili neophodan deo svakodnevne ishrane?


1 Laž – Integralne žitarice i pšenica sa celim zrnom su osnova zdrave ishrane 

Poslednjih 50 godina svi govore kako su žitarice zdrave i da što ih više jedete bićete zdraviji! Ovo je mnogo više od sitne, „bele“ laži izmišljene da bi se jeftini poljoprivredni proizvodi prodavali u velikim količinama i sa velikom zaradom. Ova poruka dolazi od istih onih „zdravstvenih dadilja“ koje kažu da je bolje da jedemo margarin nego puter.

 

Istina je da nema ničeg tako bitnog u žitaricama od celog zrna. U stvari žitarice spadaju u najnezdravije namirnice koje možete da konzumirate. Jedan od najvažnijih razloga je taj što žitarice veoma mnogo podižu šećer u krvi. 

Svi znamo da hrana koja ima puno ugljenih hidrata podiže šećer i insulin u krvi, što izaziva inflamaciju u organizmu i povećava rizik od karcinoma, Alchajmerove bolesti, kardiovaskularnih bolesti, masne jetre i dijabetesa. Povećan nivo insulina promoviše abdominalnu gojaznost, salo okružuje unutrašnje organe i šalje poruku koja vodi u metaboličke poremećaje u celom telu. Visok šećer pored ostalog, ubrzava proces starenja, smanjuje elastičnost kože.

 

Za sve ovo treba kriviti vrstu ugljenih hidrata koja se nalazi u pšenici, a to je amilopektin A – jedinjenje koje se jako brzo transformiše u glukozu. To je razlog zašto pšenica dovodi do skoka šećera više nego mnoge druge namirnice, čak i kada se konzumira ista količina ugljenih hidrata. 

Žitarice od celog zrna čuvaju srce? Ne, već izazivaju srčane bolesti! 

Medicinski stručnjaci preteruju kada govore o štetnosti holesterola i povezanost sa kardiovaskularnim bolestima. Postoji jedna vrsta holesterola koja je zaista povezana sa srčanim bolestima, a to je LDL male gustine. Ljudi koji imaju povišenu ovu vrstu holesterola imaju 300 puta veću šansu da dožive srčani udar. Koja hrana najviše stvara ovu vrstu holesterola? Hrana koja sadrži obilje amilopektina A – pšenica. 

Da li ste zavisni od pšenice?

 

 

Verovatno ste čuli da šećer izaziva simptome zadovoljstva u mozgu, slično kao i neke opojne droge, pa je zato često teško reći „ne“ slatkišima. Pšenica ima svojstva koja su snažnija i jača od šećera - „pšenični nikotin“. Pšenični proizvodi brzo povećavaju šećer u mozgu i proizvode takva jedinjenja koja se vezuju za morfin receptore u mozgu. Osim suptilne euforije, ovi opijati uzrokuju i ponavljajuću žudnju „za više zrna pšenice“. Nije ni čudo što se dešava da ljudi koji jedu pšenicu u proseku unose oko 400 kalorija više. 


2 Laž – hleb bez glutena je zdraviji od pšeničnog hleba 

Ako ste odustali od tradicionalne ishrane i odrekli se klasičnog hleba, da li ste napravili mudru odluku? Većina bezglutenskih peciva, brašna, žitarica, testenina, krekera, kolača ne koristi baš dobre sastojke (čak su po nekada i gori od proizvoda sa pšeničnim brašnom). 

Kao i svi prerađeni proizvodi oni sadrže konzervanse, soja proteine, podizače testa, industrijska biljna ulja, sirupe i često i GMO sirovine – pa, čestitamo! I to nije sve i ovi proizvodi će takođe podići visoko vaš šećer u krvi. Šta se najčešće koristi u bezglutenskim pecivima: kukuruzni skrob, pirinačno brašno, krompirov skrob, tapioka skrob, sirak brašno itd.

 

Šta na to kaže autor knjige – „Pšenični stomak“ dr Vilijam Dejvis – neki od ovih skrobnih namirnica podižu šećer više nego celo zrno pšenice. To znači da ova hrana izaziva gojenje u predelu stomaka, podiže šećer u krvi, izaziva insulinsku rezistenciju, dijabetes, kataraktu, artritis. Jednostavno ovakvi proizvodi nisu zdrava zamena za pšenicu. 

Mnogi ljudi dobijaju na težini i kada su na bezglutenskoj ishrani, 81% osoba se ugoji za dve godine. Neki bezglutenski proizvodi sadrže i do 90 puta više arsena nego što je EPA dozvolila da se nalazi u pijaćoj vodi. Hronična izloženost arsenu čak i u niskim dozama izaziva: glavobolju, umor, kardiovaskularne smetnje, tumore, poremeća disajnih organa i dijabetes. 



3 Laž – ako nemate problem sa glutenom, onda nemate problem ni sa pšenicom 

Većina ljudi nije svesna da i malo proteina iz pšenice, može da izazove velike probleme kod nekih osoba. Ljudi koji imaju celijakiju i koji su osetljivi na gluten su dve potpuno različite kategorije. Čak i mala količina glutena može izazvati velike probleme sa probavom, sistemsku inflamaciju i autoimune bolesti. Poznato je da ima najmanje 300 bolesti koje su povezane sa osetljivošću na gluten iz pšenice. 

Protein koji nazivamo gluten je u stvari skup oko stotinak manjih molekula. Bilo koji od njih može izazvati upalu ili poremećen imuni odgovor. Nije deo priče ali mora se reći i to da je moderna pšenica sposobna da proizvede najmanje 23.788 jedinstvenih proteina. Sasvim je moguće da ljudi nisu osetljivi na gluten već na druge proteine iz pšenice.

 

Laboratorije traže samo dva antitela koji se odnose na gluten. Ako je test negativan to znači da je negativan za ova dva antitela. Većina lekara tada kaže – sve je Ok i onda vam kažu da vaši simptomi u stvari potiču iz glave!?

 

Brojna jedinjenja u zrnu pšenice mogu izazvati dugoročne zdravstvene probleme. Snažne hemikalije u pšenici je štite od toga da bude pojedena. Za razliku od životinja biljke ne mogu da pobegnu od toga da budu pojedene. To je razlog zašto su mnoge biljke razvile odbrambeni mehanizam da obeshrabre grabljivice da ih pojedu. 

Trnje na kaktusu je očigledno ali i pšenica i ostale žitarice imaju odbranu uključujući jedinjenja koja mogu da vam oduzmu vitamine, hranljive materije i tako pokažu svoj toksični efekat. Jedan od tih jedinjenja je i aglutinin koji može imati direktan toksični efekat na naša tkiva, naročito na srce i mozak. Aglutinin tako lako prodire do mozga da ga naučnici ispituju da bude transporter lekova protiv Alchajmerove bolesti. 

Gluten čija je najveća koncentracija u celom zrnu pšenice, može da izazove i poremećaj hormonskog sistema, pad imuniteta, digestivne probleme, sistemske inflamacije itd. 
 
4 Laž – ako pšenica ne izaziva problem sa varenjem, onda je ona sigurna da se koristi u ishrani 

Kada neki ljudi pojedu i malu količinu pšenice mogu da osete duplirani bol u zglobovima u roku od nekoliko minuta. Na neki način ovi ljudi imaju prednost jer mogu da identifikuju problem i izvor. Samo zato što se osećate dobro kada pojedete pecivo , ne znači da nećete nauditi svom telu. 

Čak iako nismo osetljivi na gluten, neke supstance iz pšenice mogu da izazovu sindrom „curećih creva“ i izbacivanje obilje toksina u krvotok, a da pri tome osoba nema nikakve simptome od strane sistema za varenje.

 

 

Oko 50% novo dijagnostikovanih osoba sa celijakijom nema simptome od strane sistema za varenje ali zato imaju: glavobolju, hroničan umor, hroničan sinuzitis, loš imunitet, artritis u kolenima, nedostatak hranljivih materija i dugačak spisak problema sa kožom. 

Pšenica može izazvati razna autoimuna stanja ali najčešće su u pitanju: dijabetes tip 1, reumatoidni artritis, multipla skleroza i hronične moderne bolesti. 

Osobe koje su osetljive na žitarice, a nastavljaju da ih koriste u ishrani imaju 75% veći rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti, tumora, sindroma nervoznih creva, upalnih bolesti creva, fibromijalgije, poromećaja tiroidne žlezde, anemije, lupusa itd. 

„Hlebno ludilo“ – ne uništavaj svoj mozak žitaricama! 

Pre više od pedeset godina naučnici su primetili da se neki psihijatrijski bolesnici spontano oporave kada prestanu da jedu hleb, koji nije dostupan (za vreme ratnih sukoba). Dijeta bez žitarica verovatno bi dobro došla kod: depresije, nesanice, anksioznosti, demencije i sl. 

Da li je hleb životno važan ili ugrožava život? Šta vi mislite? 

Kelley Herring

Izvor: http://healinggourmet.com

Please reload

Povezani postovi