O uzrocima gihta iz drugačijeg ugla (za radoznale)

August 4, 2016

 

 

U ovom tekstu ćemo malo detaljnije ući u problematiku gihta i pokušati da problem sagledamo iz drugačijeg ugla.

Učestalost gihta u opštoj populaciji je 3%, a hiperurikemije (povišene mokraćne kiseline u krvi) čak 20% što znači neće svi ljudi koji imaju povećanu mokraćnu kiselinu u krvi oboleti od gihta.

 

 

 

Postavlja se pitanje zašto je to tako i zašto se povećana mokraćna kiselina pronalazi kod toliko ljudi?

Da bismo detaljnije objasnili ove procese prvo moramo da obajsnimo šta su to purini?

 

 

 

Purini


Purini su azotne baze koje formiraju naš genetički materijal DNK i RNK što znači da su purini esencijalni za život! A šta su to azotne baze? Azotne baze su osnovne gradivne jedinice proteina. Koji je naveći izvor proteina? Meso, naravno! To znači da je meso krivo za sve! NE, ne znači!

 

To je ista logika kao i sa povišenim holesterolom. Holesterol ne raste u krvi zato što jedemo više holestrola, kao što ni arterijski pritisak ne raste zbog povećanog unosa soli...zaboravite na tu „logiku“ jer naše telo ne radi na tako jednostavnim principima, priča je mnogo komplikovanija.

 

 

 

 


 

Dakle sada znamo šta su purini. Možemo onda da pređemo na pojam mokraćne kiseline.

 

 

 

Mokraćna kiselina

 

 

Mokraćna kiselina (acidum uricum – urat) nastaje kao proizvod razgradnje purina. Mokraćna kiselina se izbacuje iz organizma putem bubrega (2/3) i creva (1/3).

Metabolizam mokraćne kiseline u telu zavisi od četiri procesa:

- Endogenog metabolizma purina (stvaranje purina u organizmu)

- Unosa purina preko hrane (iznutrice, riba...)

- Izlučivanja urata preko urina (glavni mehanizam izbacivanja viška urata)

- Razlaganja purina u crevima (urikoliza)

 

 

 

 


Endogeni purini nastaju razgradnjom sopstvenih nukleinskih kiselina (DNK i RNK). Koliko je aktivan ovaj proces može da se utvrdi praćenjem nivoa purina u 24h urinu. Kada postoji pojačana degradacija nukleinskih kiselina (mijeloproliferativne bolesti, hemolitičke bolesti, psorijaza i sl.) raste nivo mokraćne kiseline u serumu (hiperurikemija) i pojačano se izbacuje putem urina (urikozurija). Kompezatorno dolazi do pojačanog stvaranja (biosinteze) purina (jer se pojačano gube) što sve liči na začarani krug.

 

Purini se mogu uneti i preko hrane – crveno meso, riba, morski plodovi, iznutrice, spanać, karfiol, mahunarke i sl. Dugo vremena se smatralo da je unos purina u ishrani glavni krivac za nastanak gihta pa je okosnica terapije bilo izbegavanje hrane bogate purinima.

 

Danas, naučna istraživanja dokazuju da pridržavanjem dijete bez purina dolazi do malog pada mokraćne kiseline u krvi za oko 10-20%, a da se samo 12% gihta javlja zbog ishrane bogate purinima.

 

 

Dijeta bez purina treba da bude prošlost iz prostog razloga – ne radi!

 

Izlučivanje mokraćne kiseline preko urina (tubularnom filtracijom) je glavni put kojim se uklanja višak urata iz organizma. Tako gubimo oko 2/3 mokraćne kiseline.

U distalnim tubulima bubrega se sekretuje oko 50% mokraćne kiseline koja se filtrira, od toga 40% se reapsorbuje (vraća u telo), pa se konačno samo 10% od ukupno filtrirane mokraćne kiseline i izluči putem urina. Kod oštećenja bubrega koncentracija mokraćne kiseline u krvi raste tek kad je brzina glomerularne filtracije ispod 20ml/min (značajno oštećenje bubrega).

 

 

 

Koncentracija mokraćne kiseline (urata) zavisi od pola.

 

Normalna vrednost mokraćne kiseline u krvi kod muškaraca je 0,21 - 0,42mmol/L, a kod žena 0,15 - 0,36mmol/L. Žene imaju manju vrednost mokraćne kiseline do menopauze jer estrogen podstiče izlučivanje mokraćne kiseline (pobolj