Mediteranskoj ishrani vreme je za penziju

February 27, 2019

 

Da li smo osuđeni da zauvek kaskamo za modernim svetom? Da li ćemo ikada biti u toku sa dešavanjima ili ćemo kao i do sada od naše medicinske elite dobijati informacije sa zakašnjenjem od deset, dvadeset godina? Previše dugog čekanja za one koji su bolesni... 

Da li možemo da ubrzamo stvari? Ja želim da verujem da su čuda moguća i želim da verujem da će zastarele preporuke u što skorije vreme postati deo prošlosti. 

Igrom slučaja u rukama mi se našao „Mediteranski jelovnik 1800kcal“ Kliničkog centra Srbije (Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma) koga koliko sam shvatila, dobijaju oni koji imaju problem sa predijabetesom, dijabetesom 2, gojaznošću, visokim holesterolom, metaboličkim sindromom itd. Sa velikom pažnjom počela sam da čitam preporuke i vrlo brzo mi je postalo jasno da pomenute bolesti ne mogu biti poboljšane već samo pogoršane ovakvim načinom ishrane. 

 

 

 

 

                            Klikni na slike da ih uveličaš
 

 

Ovaj takozvani, Mediteranski jelovnik je zastareo - ograničen na 1800kcal, namirnice se mere u gramima, preporučuje se pet obroka na dan, uz skoro svaki obrok jede se pšenica u nekom obliku, sa 3-4 porcije voća na dan, obaveznim maslinama i maslinovim uljem uz posna mesa, bareno povrće, obrano mleko, biljna ulja i kao šlag na tortu „zdrave hrane“ – margarin!

 

Klasične preporuke koje smo navikli da slušamo od zdravstvenih radinka poslednjih 30-40 godina, koje su nam donele ekspoloziju gojaznosti, dijabetesa 2 i srčanih bolesti (a, nadali su se da će biti obrnuto). 

Da odmah naglasim, nije mi cilj da kritikujem rad medicinskih stručnjaka koji stoje iza ovog jelovnika jer verujem da su sastavili najbolji jelovnik koji su znali. Ali toliko novih informacija o ishrani se probija velikom žestinom u celom svetu pa za promenu, Balkan ne mora da bude i u ovome „zadnja rupa na svirali“?

 

Možemo svi zajedno da radimo na boljem dotoku svežih, naučno dokazanih informacija, sve u cilju zaustavljanja epidemije endokrinih i metaboličkih bolesti koje haraju ovim prostorima. Što bi rekao Đ. Balašević:“Nema ništa ni protiv koga, ja samo imam nešto za nas“. 

Onima koji su upućeni u metaboličke principe LCHF ishrane i problem dijabetesa i gojaznosti sve će biti jasno ako samo pogledaju preporučeni jelovnik ali za one koji se prvi put susreću sa ovom temom moram da objasnim nekoliko bitinih činjenica. 



1. Zašto je pogrešno brojati kalorije? 
 

 

Priča o kalorijama je počela 1890. godine. Poljoprivredni hemičar Wilbur Atwater dobio je ideju da malo hrane stavi u mini rernu sa kalorimetrom, spalio je do pepela i izmerio kolika je količina toplote pri tome bila oslobođena. On je te jedinice nazvao kalorijama. Ideja je bila jednostavna – telo je kao peć, ono spaljuje kalorije, ako jedete više nego što možete da spalite dobijaćete na težini, a ako jedete manje gubićete na težini.


Međutim, povećanje ili gubitk težine je više od toga. Vrsta kalorije koju jedemo oderđuje metabolički odgovor na nju (hormonski odgovor) što na kraju određuje da li će se energija osloboditi ili skladištiti u telu. Dr Alfred Pennington je to vrlo lepo objasnio:„Gojaznost nije stvar prejedanja već nemogućnost organizma da koristi ugljene hidrate kao izvor energije. Kalorije nije potrebno ograničavati niti brojati“.

 

Mnogo puta dokazano na primerima ljudi koji su od ekstremno gojaznih postali zdravi I vitki zahvaljujući visoko kalorijskoj LCHF ishrani, sa velikim unosom masti, a malim unosom ugljenih hidrata. Ipak je naš metabolizam I telo mnogo komplikovanije od mini rerne… 



2. Zašto namirnice nije potrebno meriti u gram? 

 


Merenje namirnica u gram je protivprirodno i vređa ljudsko postojanje. Zašto ni jednoj drugoj životinji na ovoj planeti nije potrebna vaga, sat, blender, tablice da bi znali kada i šta treba da jedu? Prirodno je da jedemo prirodnu hranu za našu vrstu, onoliko koliko nam je potrebno da se osetimo sito. Ništa komplikovano... 

 

3. Pet obroka na dan? 

Zašto? Zato što je to neko rekao, preporučio? Opet, tako protivprirodno. Zar nije lepše jesti kada si gladan? Kada si ti gladan, a ne tvoji ukućani. Naravno da je lepo kada se porodica okupi oko punog stola ali to ne mora da se dešava tri puta na dan, svaki dan.

 

Jedite samo kada ste gladni. Lako je reći ali teško primeniti jer često jedemo kao da nam je poslednji obrok u životu i zaustavljamo se tek onda kada počne da nas boli želudac. Srećom, patološki apetit umire onda kada počnete da unosite pravu, prirodnu hranu.