Zašto dijabetičarima ne bismo rekli istinu?

March 18, 2018

 

 

Stalno me uznemiravaju dezinformacije koje tradicionalni nutricionisti govore dijabetičarima. Čuvena rečenica – „Sve umereno, jedite manje mesa i masnog, a povećajte unos žitarica“, je tema koja je prisutna u medijima već dugo vremena.

 

To su smernice koje čine da ljudi budu bolesni.

 

Na Facebook-u pojavljuje se već duže vreme reklama o „10 top namirnica za dijabetes“ – jabuke, dinje, ječam, ovas, brokoli… Brokoli je Ok, međutim ova lista je slična kao da smo rekli alkoholičaru da ćemo u martini dodati malo soka od pomorandže i čija semenke, pri tome zaboravljajući da izbacimo alkohol.

 

Da li ste znali da je 126g ugljenih hidrata bez masnoće slično špricu šećera koji se direktno ubrizgan u krvotok. Na ovoj listi dobrih namirnica za dijabetes nema ni jednog proteina?

 

________________________________________

 

Zašto ljudima jednostavno ne kažemo – možete smanjiti šećer u krvi tako što nećete jesti šećere.

 

Da, ljudi tako je jednostavno!

 

________________________________________

 

Preporuke koje daje Institut za Medicinu (SAD) preporučuje unos makronutrijenata. Evo citata iz te publikacije: „ Donja granica unosa ugljenih hidrata koja je kompatibilna sa životom je nula, pod uslovom da se unosi dovoljno proteina i masti iz hrane.

 

Međutim optimalna količina ugljenih hidrata koja je neophodna za dobro zdravlje nije poznata. Postoje narodi koji tradicionalno žive na ishrani bez ugljenih hidrata, sa puno proteina i masti (Masai, stanovništvo Aljaske i Grenlanda). Nije bilo očiglednih uticaja ovakve ishrane na zdravlje i dugovečnost u pomenutim populacionim grupama“.

 

 

Klasične preporuke za unos ugljenih hidrata kreću se od 87-112g na dan, to je količina glukoze koja vam je dovoljna da ne uđete u fiziološku ketozu. Oni su procenili da je količina od oko 100g ugljenih hidrata na dan dovoljna da naš mozak radi na glukozi bez potrebe da se pokreće fiziološka ketoza.

 

Zatim kažu -  „Treba naglasiti da mozak može normalno da funkcioniše ako glukozu dobija u procesu glukoneogeneze iz glicerolne komponente masnih kiselina i glukogenih aminokiselina iz proteina, kada se konzumira hrana sa niskim sadržajem ugljenih hidrata“.

 

Dakle ketoza nije ništa strašno i opasno već se samo metabolizam prebacuje na drugu vrstu goriva.

 

Međutim „oni“ su se dogovorili da svi mi ne treba da budemo u fiziološkoj ketozi, jer? Jer su „oni“ tako rekli, iako nisu izneli bilo kakve argumente zašto bi to trebalo da bude tako.

 

 

Koje su opasnosti ako unosimo preteranu količinu ugljenih hidrata? Dijabetes i gojaznost na prvom mestu.

 

Naravno to vam niko neće reći. U Vodiču za unos ugljenih hidrata (DRI- Dietari Reference Intake) u koloni „Štetni efekti prekomerne potrošnje“ stoji da nema definisanog štetnog efekta povećanog unosa ugljenih hidrata.

 

ŠTA?

 

Po njima sve je Ok, sve dok ne jedete masno meso i masnoće i dok se obilato hranite žitaricama od celog zrna i brojite kalorije.

 

Da li to stvarno treba da kažemo ljudima?

 

Preporuke su da dijabetičari treba da unesu oko 165-240g ugljenih hidrata na dan (3 obroka, dve užine). Jedna porcija ugljenih hidrata bi bila: jedno parče hleba, dva kolačića, trećina šolje pirinča, 100g voća.

 

Znači to je sve isto, nema razlike između kolačića i jabuka, važna je porcija ugljenih hidrata.

 

Dijabetičari se edukuju da broje ugljene hidrate i dobijaju ovakve preporuke za doručak na primer – ¾ šollje korn fleksa, šolja obranog mleka, kriška hleba od celog zrna  i kašika soft margarina.