Holesterol - neprijatelj ili prijatelj?

November 4, 2016

 

                                                 Odlomak iz knjige
                                                “Istine i laži o hrani”
                                                             Anita Šupe            

 

U našem telu proizvodi se tri do pet puta više holesterola nego što ga unesemo hranom!

 

Ako hrana sadrži premalo holesterola, povećava se vlastita proizvodnja. Jedemo li puno holesterola, proizvodnja u ćelijama se smanjuje. Telu je potreban holesterol za razne funkcije i proizvodi ga upravo onoliko koliko mu je potrebno.

Holesterol je važan za zdravo funkcionisanje mozga i štiti od depresije. Deluje kao snažan antioksidans i čak nas štiti od raka. Bez holesterola naša koža nije u stanju da sintetizuje vitamin D iz sunčevog svetla. S premalo holesterola naše telo ne može da stvara nove ćelije, a ne uspeva ni dovoljno brzo da obnavlja stare, što dovodi do ubrzanog starenja.

 

 

Osim što je građevinski materijal za telo, holesterol se u telu koristi za sintezu hormona potrebnih za borbu protiv stresa.

 

Upravo ovo objašnjava zašto stres podiže nivo holesterola u krvi – jer nam je potreban više da bi se telo nosilo s povećanim zahtevima. Stariji ljudi imaju više holesterola jer je za vreme njihovog životnog veka nastalo više ćelijskog oštećenja u odnosu na mlađe osobe, zbog toga njihov holesterol nije pametno snižavati lekovima.

Holesterol je i glavni sastojak žuči koja je potrebna za varenje masnoća, ali i svih vitamina rastvorljivih u mastima.

 

Holesterol predstavlja predstadijum potreban za proizvodnju hormona kao što su kortizol i sva tri polna hormona: testosteron, estrogen i progesteron. Nadalje, holesterol se koristi za izgradnju nervnih vlakana i prenošenje nervnih impulsa te za jačanje imunološkog sistema organizma. Bez holesterola čovekov mozak ne može da funkcioniše. Zbog toga je upravo mozak organ koji sadrži najveću količinu ovog važnog molekula.

 

 


Bez holesterola nema života.

 

Jaje, koje je začetak života, namirnica je najbogatija holesterolom – kao i majčino mleko. Majčino mleko od ukupnih masti ima 50% zasićenih i značajne količine holesterola, što je neophodno za pravilan rast i razvoj dece.


 

Holesterol je prirodna materija i naše telo reguliše vlastitu količinu proizvodnje holesterola do optimalnog nivoa gde unos holesterola sa hranom predstavlja samo manji deo potrebne količine ove supstance. Zato je pokušaj da se interveniše na količinu holesterola u krvi sasvim nebiološki i nelogičan. Nažalost, statini se prodaju i bolesnima i zdravima iako nema dokaza da snižavanje holesterola u krvi jamči bolje zdravlje. Još je manje dokaza o eventualnim prednostima ovog leka u odnosu na nuspojave koje izaziva.


Tumačenje vrednosti „masnoće u krvi“

Šta je zapravo „masnoća u krvi“ ili „holesterol u krvi“?

 

Holesterol se transportuje putem krvi kako bi došao do ćelija kojima je potreban. Ovaj transport se odvija u određenim „paketima“ koji se nazivaju lipoproteini: VLDL (u nalazima se naziva trigliceridi), LDL i HDL . Ukupna vrednost ovih paketa daje ono što se naziva „ukupan“ holesterol.

 

 

 

Evo kako prema švedskom lekaru dr Enfeltu (Andreas Eenfeldt) možemo sami protumačiti svoje nalaze holesterola:

1. Trigliceridi: niska vrednost je dobra (ispod 1,7 jedinica). Nivo iznad 1,7 je znak metaboličkog sindroma i znači povišen rizik za sr