GAPS protokol - osnovne smernice

August 17, 2016

 

Prvi tekst - GAPS dijeta i dijabetes 1

 

 

Ovaj protokol je razvila dr Nataša Campbell McBride iz ličnog iskustva u radu sa hiljadama dece. On se prvenstveno odnosi na dečije psihijatrijske bolesti ali isto važi i za dijabetes 1.

 

Princip dijete je – zaustaviti „curenje creva“ i izlečiti crevni zid i crevnu floru jer se samo tako mogu očekivati dobri rezultati.


 

Ovu specifičnu dijetu sa malo ugljenih hidrata prvi u prakis je primenio pedijatar dr Sidney Valentine Haas u prvoj polovini dvadesetog veka. On je sa svojim kolegama proučavao uticaj hrane za celijakiju i druge probavne poremećaje. Rezultate je objavio u knjizi „The Management of Celiac Disease“ (1951.) – Upravljanje celijakijom.

 

Dijeta koja je bila preporučena prihvaćena je bila svuda u svetu od strane medicinske zajednice ali kada je celijakija definisana kao netolerancija na gluten, informacije iz ove knjige su pale u zaborav!

 

Ova metoda je ponovo oživela zahvaljujući Elaine Gottschall koja je pomogla hiljadama ljudi koji su patili od Kronove bolesti, ulceroznog kolitisa, celijakije, divertikuloze, hroničnog proliva...najjače i najdramatičnije promene na bolje imala su deca obolela od psihijatrijskih bolest.


 

 


Hrana koja se preporučuje kao uvod u GAPS dijetu, po fazama

 

Prva faza:

Domaće meso i riba obezbeđuju gradivne blokove brzorastućim crevnim ćelijama i imaju umirujuće dejstvo na zid creva. Počinje se obično sa nežnim pilećim mesom i čorbom od cevastih kostiju (koje imaju kosnu srž) i iznutricama.

 

Želatinozna meka tkiva oko kostiju su jako važna u regeneraciji creva i obavezno ih treba konzumirati. Preko celog dana mogu da se jedu čorbice od kostiju sa začinima kao što je so, biber. U čorbe se može dodati povrće: luk, šargarepa, brokoli, praziluk, karfiol, tikvice, bundeva. Kuvati oko 30minuta. Zabranjeno je vlaknasto povrće – kupus, celer. Ukloniti seme iz tikvice i bundeve.


    

 

 

Kada se povrće dobro skuva da bude mekano dodati jednu kašičicu sitno seckanog belog luka koji je jako važan u vraćanju normalne crevne flore. Uz čorbe može se konzumirati malo prirodnih probiotika – sok od kiselog kupusa (rasol), domaći kefir ili domaći jogurt. Ove domaće probiotike dodavati pažljivo i postpeno.

 

Prvo jednu do dve kašičice na dan, tako 2-5 dana pa povećavati 3 pa 4 kašičice sve dok se ne dođe do pola šolje na dan. Oni se konzumiraju uz čorbu. Za mlečne proizvode treba prvo ispitati osetljivost, ako nema reakcije (dijareja – proliv) mogu se konzumirati i u većim količinama kao rasol.

Između obroka može se piti čaj od nane i đumbira.

Druga faza:

Sve iz prve faze plus...sirovo, organsko žumance. Povećavati postepeno da uz svaku porciju čorbe ide i jedno žumance. Onda se kasnije uvodi meko kuvano žumance ako se dobro toleriše sirovo. Uvek raditi test osetljivosti jedan dan, ako nema reakcije tj. dijareje. Što više životinjskih masti bolesnik uzima to je oporavak brži (misli se na žumanca i masnoću oko kostiju). U ovoj fazi može se konzumirati i domaći puter.

 

Treća faza:

Sve gore pomenuto plus...zreli avokado, jaja, beli luk. Beli luk se prži sa tri kašike masti na tihoj vatri 30 minuta. Može se dodati kiseli kupus i fermentisani proizvodi.


  

 

Četvrta faza:

Sve gore pomenuto plus...kuvano meso i kuvano povrće sa par kašika maslinovog ulja (hladno ceđeno, nerafinisano, naravno). Sveže ceđeni sokovi od šargarepe (čist sok bez šagrarepe), par kašika pa postepeno povećavati količinu. Može se razrediti sa vodom ili jogurtom sve do pune šolje na dan. Sokovi se mogu praviti i od celera, zelene salate, nane. Ovi sokovi se piju polako u malim gutljajima na prazan želudac.