Dijabetes i depresija

June 28, 2018

Život sa dijabetesom po nekada jednostavno izgleda beznadežno.

 

Svako ko se suočio sa dijagnozom dijabetesa pre ili kasnije osetiće tugu koja neće tek tako nestati. Prema Američkom udruženju dijabetičara ako se tako osećate većinu dana tokom nedelje, znak je postojanja depresije koju treba ozbiljno shvatiti i lečiti.

 

Najčešće je depresija povezane sa slabom regulacijom šećera u krvi. Imate osećaj kao da gubite bitku i da nade nema.

 

Naročito zna da frustrira napetost koja se oseća između lekara i pacijenata kada bolest izmiče kontroli… Kada ste loše volje onda vam nije ni do dijete, ni do lekova, a šećer u krvi (zbog stresa) tek onda luduje.

 

Prvi korak je priznati sebi da imate problem sa depresijom, a drugi je da zatražite pomoć.

 

 

Kako ćete da prepoznate depresiju?

 

Simptomi depresije:

  • Više vas ne interesuju stvari koje ste voleli da radite

  • Imate problem da zaspite, često se budite tokom noći ili želite da spavate dugo i tokom dana (da prespavate ostatak života)

  • Rano ustajanje

  • Promena apetita – jedete mnogo više ili vrlo malo od onoga što ste navikli (dobijate ili gubite na težini)

  • Loša koncentracija – ne možete da gledate TV, čitate novine, knjigu, misli vam lutaju

  • Stalno ste umorni i bez energije

  • Nervoza – uvek se toliko brinete da vas mesto ne drži

  • Krivica – imate oseća kao da ništa ne radite kako treba, brinete da li ste teret drugima

  • Jutarnja tuga – ujutru se osećate gore, nego tokom dana

  • Konzumiranje alkohola i droga

  • Suicidne misli – želite da umrete, da se samopovredite

Ako imate tri ili više ovakvih simptoma duže od dve nedelje ili više, obavezno tražite stručnu pomoć.

 

Imajte na umu da i loša kontrola šećera može izgledati kao depresija – visok i nizak šećer tokom dana, umor, uznemirenost, loša koncentracija. Hipoglikemija – glad, previše hrane, loš san.

 

Misli koje se vezuju za depresiju:

  • Ja sam neuspeh

  • Ja sam krvi

  • Nemi se ništa dobro ne dešava

  • Ja sam bezvredan

  • Život nije vredan življenja

 

Osećanja: preplavljenost negativnim osećanjima - krivica, razdražljivost, frustriranost, nezadovoljstvo, neodlučnost, razočaranje, osećaj tuge i mizerije.

 

Fizički simptomi: umor, glavobolja, bol u mišićima, učestale stolice, poremećaj sna, slab apetit, gubitak kilograma ili pojačan apetiti i dobijanje kilograma.

 

 

 

Psihološki faktori i dijabetes (istraživanja)

 

Postoje različita istraživanja na temu dijabetesa i depresije ali svi se slažu u jednom – depresija i dijabetes „idu ruku po ruku“ i tako se moraju i lečiti!

 

Učesnici Maastricht studije (864 učesnika) na osnovu opsežnog upitnika ispitivani su aspekti depresije i anksioznosti (prilagođeno prema polu, godinama i obrazovanju).

 

Preovladavao je tip ličnosti – društvena inhibicija, negativna afektivnost (okrenuti ka negativnim osećanjima), manje ekstovertni (više okrenuti prema sebi nego prema okolini), inhibicija samoizražavanja, emotivno nestabilni.

 

Na osnovu ove studije je zaključeno da je depresija duplo češća kod obolelih od dijabetesa u odnosu na zdravu populaciju i da je ovaj vid depresije jako uporan i rekurentan (vraća se).

 

Psihološki stres je povezan sa visokim morbiditetom i mortalitetom kod dijabetesa tip 2 (Fleur, 2016).

 

Nefsi i saradnici su pokazali svojim istraživanjem da je učestalost depresije kod dijabetičara oko 66%, što je vezano za smanjenim kvalitetom života, manjim samopouzdanjem i samopoštovanjem i povećanom smrtnosti.

 

Iz Diabetes Attitudes Wishes and Needs studije 2 (DAWN 2) koja je obuhvatila 16.000 obolelih od dijabetesa, iz 17 zemalja, na četiri kontinenta, izjavili su da je depresija bila izražena kod 44,6% osoba. 

 

Dijabetes je imao neverovatan uticaj pre svega na fizičko zdravlje (62%), a onda i na odnose sa porodicom i prijateljima (20%). Depresija j