Da li Low Carb ishrana može zameniti dijalizu (kod dijabetesne nefropatije)?

July 17, 2017

 

Profesor Charles Mobbs (specijalista neurobiologije i gerijatrije) izjavio je:“Ja pretpostavljam da bi Ketogena ishrana bila korisna za potpuno izlečenje bubrežne nefropatije izazvane dijabetesom. Ako možemo ishranom da izbegnemo dijalizu to je velika stvar! Međutim, potrebno je uraditi istraživanje i na ljudima da bi dobili preciznije podatke.“ 

 

 

Krupne reči su izrečene od strane ovog naučnika, hajde da vidimo zašto je on ovako hrabro izneo svoju tvrdnju i da li zaista ishrana sa malo ugljenih hidrata može preokrenuti dijabetesnu nefropatiju (oboljenje bubrega izazvano negativnim uticajem povišenog šećera u krvi)?

 

 

Mobbs i saradnici su 2011. godine (u Mount Sinai School of Medicine, New York) pokušali da dokažu hipotezu – Da li je povećan nivo ketogenih tela u obrnutoj korelaciji sa dijabetesnom nefropatijom?

 

Tokom svog istraživačkog rada primetili su da povišeni nivo ketogenih tela (kao što je 3-OHB) dovodi do smanjenog metaboličkog odgovora na glukozu. Pretpostavili su da Ketogenom dijetom mogu dobiti visok nivo keto tela u krvi i na taj način mogu ispitati šta se zaista dešava u telu, kada povišen nivo keto tela blokira metabolizam glukoze.

 

 

Ketogena ishrana je ekstremni vid Low Carb ishrane jer je oko 80% ishrane zasnovano na masnoćama. Ketogenom ishranom telo se prebacuje na drugi izvor goriva, sa glukoze (šećera) na ketogena tela (koja nastaju iz masti).

 

Možda sada zvuči komplikovano i konfuzno ali do kraja ćemo izvući suštinu.

 

Da bi ispitali kakav efekat keto tela imaju na dijabetesnu nefropatiju istraživači su uzeli miševe koji su genetski predodređeni za dijabetes 1 i 2. Njima je izazvana bolest bubrega, tako da je u urinu bilo deset puta veća koncentracija proteina (proteinurija), što je ukazivalo na teško oštećenje bubrega (nefropatiju).

 

Onda su miševe podelili u dve grupe – prva grupa je bila na Ketogenoj ishrani (siromašnoj ugljenim hidratima, a bogatoj mastima), a druga grupa je bila kontrolna (hranili su se uobičajeno, sa obiljem ugljenih hidrata).

 

 

Posle osam nedelja u Keto grupi kod svih miševa nefropatija je potpuno preokrenuta! 

 

U kontrolnoj grupi koja se hranila sa obiljem ugljenih hidrata postojao je problem jer su miševi počeli da umiru pre završetka eksperimenta, pa je postojala bojazan da istraživači neće imati sa čim da upoređuju rezultate.

 

Proteinurija je samo pogoršana u kontrolnoj grupi. U keto grupi ni jedan miš nije umro u tokom eksperimenta i svima se odnos albumina i kreatinina vratio na normalu! Da li je suvišno reći da se kod svih miševa na Ketogenoj ishrani glukoza u krvi vratila na normalne granice.

 

Detaljnom analizom je utvrđeno da Keto ishrana dovodi do promene u ekspresiji gena koji su odgovorni za nastanaka oštećenja bubrega kod dijabetesa. Na Keto ishrani svi ti „loši“ geni su isključeni. Smatra se da zaštitni mehanizam keto tela počiva na smanjenju oksidativnog stresa koji izaziva višak glukoze.

 

Keto tela generalno imaju citoprotektivni efekat ali pre svega neuroprotektivni, što je dokazano u terapiji epilepsije i nekih drugih neuroloških stanja.

 

Postoji nada da keto tela pozitivno utiču ne samo na nefro već i na retinopatiju (oštećenje vida) kod dijabetesa.

 

Dugo se smatralo da stroga kontrola glukoze i smanjeni unos proteina mogu zaštiti bubrege od toksičnog dejstva glukoze, istraživanje (objavljeno u New England Journal of Medicine, 1994.) pokazalo je da smanjena količina proteina u ishrani može da uspori nastanak bubrežne nefropatije kod dijabetesa ali nije bilo značaja kada bolest već uznapreduje.

 

Zato je ovo istraživanje veoma važno jer daje nadu da patološki efekti koji nastanu zbog toksičnog dejstva glukoze, Ketogenom ishranom mogu da se preobrate.

 

Jednostavno rečeno, ako je kod dijabetičara postojalo oštećenje bubrega, Ketogenom ishranom može da se probrati proces i bubrezi vrate u prvobitno stanje (pre dijabetesa).

 

Naravno, mora se naglasiti da je ovo samo velika nada jer je istraživanje rađeno na životinjama i tek se čekaju rezultati na ljudima.

 

 

Istraživanje: http://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0018604

 

 

Please reload

Povezani postovi