Čuvajte se testova intolerancije na hranu!

November 13, 2017

 

Da li su testovi intolerancije na hranu još samo jedan trend nastao pod okriljem pseudonauke ili su zaista neophodni da bi svako od nas znao šta u stvari treba da jede?

 

Da bi odgovorili na ovo pitanje prvo moramo da odvojim pojmove koji se poistovećuju i brkaju – alergija na hranu i intolerancija na hranu.

 

 

Alergija na hranu

 

Jednostavno rečeno – alergija je pogrešan cilj imunog odgovora. Umesto da napadaju viruse i bakterije (nešto što zaista može ugroziti naše zdravlje), imune ćelije se usmeravaju na određenu vrstu hrane (kikiriki, jagode, belance, mleko, pšenicu itd.).

 

Simptomi alergije na hranu su najčešće: ospa, svrab po koži, oticanje i peckanje grla i jezika, otežano, čujno disanje, gušenje i nagli pad krvnog pritiska.

 

Pera na primer, pojede kikiriki i zbog razvoja ovih simptoma može da završi u bolnici u životnoj opasnosti. Simptomi se razvijaju neposredno nakon uzimanja hrane na koji je čovek alergičan. Dovoljna je i mala količina namirnice da izazove imuni odgovor, a reakcija se javlja svaki put u kontaktu sa „zabranjenom“ hranom.

 

 

 

Intolerancija na hranu

 

Šta se s druge strane dešava nekome ko je intolerantan na laktozu? Osoba koja slabo toleriše laktozu, ima manjak enzima laktaze koja je zadužena za razgradnju mlečnog šećera – laktoze.

 

Dakle, nije u pitanju imuni odgovor, već nedostatak određenog enzima koji učestvuje u varenju i razlaganju hrane. U nedostatku enzima laktaze, mlečni šećer (laktoza) stiže nesvaren u debelo crevo.

 

Dejstvom crevnih bakterija laktoza podleže fermentaciji i dolazi do proizvodnje obilje gasova što daje osećaj nadutosti, nelagodnosti i bola (zbog distenzije crevnog zida).

 

S druge strane – laktoza je osmotski aktivna čestica koja za sobom povlači vodu, što se manifestuje kao vodena stolica (eksplozivna dijareja).

 

Ako zanemarite nesnosan smrad takve stolice koji može biti „opasan po život“, osoba nije vitalno ugrožena kao kod alergijske reakcija na hranu. Simptomi intolerancije ne moraju da se jave svaki put u kontaktu sa problematičnom namirnicom, naročito ako količina takve hrane nije velika.

 

 

Zaključak - neko može biti intolerantan na laktozu (mlečni šećer) ali to ne znači da je alergičan na mleko!

 

Nadam se da je sada potpuno jasna razlika između alergije i intolerancija na hranu.

 

 

 

Radi lakšeg razumevanja teme nadala sam se da ću zaobići priču o antitelima i imunom odgovoru, međutim, da bi zaista razumeli suštinu, moramo se osvrnuti na nekoliko činjenica.

 

 

Kako se utvrđuje alergija na hranu?

 

U poslednje dve decenije povećana je učestalost pojave alergije na hranu u opštoj populaciji ali je dijagnoza i dalje komplikovana, n