Ateroskleroza - ubica br. 1

December 7, 2016

 

Ateroskleroza?

Kod nje nema ništa što je jednostavno. Sve je komplikovano, toliko da sam se razmišljala da li uopšte da se upuštam da je objasnim. Pokušaću naravno, iz samo jednog razloga – pogađa svakog čoveka na ovoj planeti.

Ateroskleroza je bolest velikih i srednjih arterija koju karakteriše poremećena funkcija endotela (unutrašnji sloj krvnog suda), vaskulitis (upala krvnog suda), nakupljanje masti i formiranje plaka koji sužava unutrašnjost krvnog suda. Vremenom dolazi do poremećaja krvotoka i smanjenog snabdevanja tkiva kiseonikom, što kao krajnju posledicu može izazvati izumiranje tkiva zahvaćenog područija (infarkt).

Hajde da vidimo šta je ono uobičajeno što se zna o aterosklerozi?

Kada bi preveli sa latinskog, ateroskleroza bi značila „otvrdnuće arterija“. Arterije su krvni sudovi koji vode oksidovanu krv bogatu kiseonikom iz srca ka svim organima u telu (izuzetak su plućne i umbilikalne arterije).


 

 

 

Arterijski zid čine:

tunica externa (gornji sloj) sastavljen od veziva i kolagena,
tunica media (srednji sloj) sastavljen iz glatkih mišićnih ćelija i elastičnog tkiva i
tunica interna (unutrašnjii sloj) koja se češće naziva intima, sadrži endotelne ćelije koje su u direktnom kontaktu sa krvlju.

Postoje dva slična termina koja se često upotrebljavaju kao sinonimi ali ipak opisuju dva različita stanja - aterioskleroza i ateroskleroza. Prvi proces je prirodan, zahvata velike i srednje arterije, promene su lokalizovane u mediji i to difuzno, dok je drugi proces – ateroskleroza, ograničena promena u intimi (unutrašnjem sloju) gde je proces lokalizovan i na tom mestu dolazi do suženja lumena arterije, otežanog protoka krvi i smanjene oksidacije tkiva. Mi ćemo se pretežno baviti aterosklerozom i njenim posledicama.

Osnovni uzrok kardiovaskularnih bolesti u 95% slučajeva je ateroskleroza.

 

Simptomi se javljaju najčešće kada je bolest već u odmaklom stadijumu. Smatra se da je jedino efikasna prevencija i da kada se bolest razvije nema mnogo toga što se može učiniti. Nadam se da ćemo do kraja da razmrsimo ovaj čvor i da pronađemo način kako da pomognemo svima onima koji već imaju „tvrde arterije“ i simptome kardiovaskularnih bolesti.

 

 

 


Posledice sužene ili zapušene arterije se osete na onom mestu gde se ta arterija i nalazi tj. koji deo tela ishranjuje.

 

Problem je što se simptomi bolesti dugo ne osećaju čak i kada je suženje arterije značajno. Simptomi se osete kasno, kada je krvni sud već značajno sužen ili kada dođe do potpunog začepnjenja trombom (krvnim ugruškom).

Ako se ateroskleroza pojavi u koronarnim arterijama koje ishranjuju srčani mišić može se javiti angina petkoris (bol u grudima) ili ako dođe do potpune opstrukcije arterije – infarkt miokarda.

Ako su zahvaćene karotidne arterije (koje dopremaju krv do mozga) može se javiti TIA (tranzitorni ishemički atak – slabost, utrnulost jedne polovine tela, otežan govor, privremeni gubitak vida na jednom oku, poremećena mimika lica itd.) ili moždani udar.

Ako su zahvaćene periferne arterije (gornji i donji ekstremiteti) javlja se loša cirkulacija, hladni ekstremiteti, grčevi, osećaj mravinjanja, bolovi, smanjen osećaj za toplo i hladno itd.

Ako se ateroskleroza razvije u bubrežnim arterijama dovode do hipertenzije ili do bolesti bubrega.

Proces ateroskleroze se povezuje i sa pojavom aneurizmi - lokalizovanog proširenja krvnih sudova.

 

Aneurizme mogu biti opasne po život jer se u njima stvara turbulentan tok krvi, krv sporije struji i mnogo lakše se formira krvni ugrušak (tromb) koji može da se otkači i ponesen krvnom strujom može dovesti do zapušenja neke udaljene arterije.

 

Pošto je na mestu aneurizme istanjen zid krvnog suda mnogo lakše dolazi i do pucanja arterije što je veoma opsano po život jer je krvarenje obilno i brzo (naročito ako je zahvaćena najveća arterija u telu – aorta), pa se često završava smrtnim ishodom.