Ateroskleroza - faktori rizika

December 20, 2016

 

 

Ateroskleroza je glavni krivac za pojavu kardiovaskularnih bolesti (angina pektoris, infarkt miokarda, moždani udar, oboljenje perifernih arterija...) koje su izuzetno raširene u svetu ali i kod nas.

 

Do, današnjeg dana nije pronađen ni jedan lek koji može da preokrene proces ateroksleroze, pa se pored angioplastike (implantacija stenta u suženi krvni sud) govori jedino o prevenciji koja je usmerena na otklanjanje faktora rizika koji dovode do pojave ateroskleroze.

 


Koji su to čuveni faktori rizika koji doprinose pojavi ateroskleroze?

• Dijabetes melitus – visok šećer u krvi (hiperglikemija)

• Hipertenzija (visok krvni pritisak)

• Hiperlipidemija (visok nivo holestrola i triglicerida u krvi)

• Pušenje cigareta

• Pol

• Godine života


Novootkriveni faktori rizika:

• Homocistinemija (povišen nivo amino kiseline homocisteina u krvi)

• Povišen CRP (C-reaktivni protein, nespecifični pokazatelj upalnih procesa u organizmu)

• Povišen fibrinogen (protein koji igra važnu ulogu u zgrušavanju krvi, ako je povišen povećava se mogućnost nastanka tromba – krvnog ugruška)

Neću se mnogo zadržavati na temama koje su već obrađene, samo ćemo ih dotaći...



Dijabetes melitus. Jedan od glavnih krivaca pokretanja ove bolesti je veliki unos ugljenih hidrata u ishrani (hleb, peciva, testenine, krompir, pirinač, slatkiši, sokovi, pivo itd.). Cela suština se vrti oko jedne stvari – konstantno, veliki unos ugljenih hidrata u ishrani (doručak, ručak, večera) izuzetno forsira rad pankreasa, koji mora da oslobađa hormon insulin ne bi li se uklonio višak glukoze (šećera) u krvi.

 

Insulin ne samo što je nosač glukoze (transportuje glukozu u ćelije) već je i čuvar masnog tkiva. Otuda povezanost gojaznost, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Šta im je zajedničko? Visok insulin u krvi.

Zašto oboleli od dijabetesa imaju povećani rizik za kardiovaskularne bolesti tj. ubrzan proces ateroskleroze u svojim krvnim sudovima?

 

Ne može se reći da je neko dao iscrpno i logično objašnjenje već se taj rizik uzima zdravo za gotovo. Prosto, niko zasigurno ne zna šta se tu dešava ali evo nekih predpostavki...


 

 Kod obolelih od dijabetesa 2 postoji visok nivo insulina u krvi jer su ćelije postale neosetljive na njegovo dejstvo, razvila se tz. insulinska rezistencija. Visok nivo insulina – hiperinsulinemija dovodi do sniženja i onako malih količina vitamina C u organizmu (jer smo jedni od retkih sisara koji u svojoj jetri ne mogu da sintetišu vitamin C već ga samo unosimo hranom, u količinama dovoljnim za puko preživljavanje).

 

Kakve veze imaju vitamin C i insulin?

 

Oni se međusobno bore za iste receptore na površini ćelije - više insulina, manje C vitamina, što deluje pogubno na mnoge organe, a naročito za krvne sudove.

Vitamin C je apsolutno neophodan u sintezi kolagenih vlakana koja se nalaze u sastavu arterijskog zida. Malo vitamina C dovodi do stvaranja abnormalnog, slabog kolagena. Slab kolagen = krti krvni sudovi.


Hipertenzija – visok arterijski pritisak je sledeći faktor rizika

Hormon insulin treba posmatrati kao „čuvara“. Čuva energiju tako što ubacuje šećer (glukozu) u ćelije, čuva i omogućava stvaranje masnih naslaga i pored ostalog deluje na bubreg tako što sprečava izlučivanje natrijuma tj. čuva i natrijum.

 

Zahvaljujući zadržavanju natrijuma u telu javlja se povećani krvni pritisak – hipertenzija (natrijum kao osmocki aktivna čestica povlači za sobom vodu, što dodatno pogoršava stvar). Koliko god da pojedete kuhinjske soli ako imate nizak nivo insulina u telu i ako vam bubrezi dobro rade nikada nećete moći da obolite od visokog krvnog pritiska!



                 Strah od soli počiva na lažnoj nauci!

 

Mišljenje da treba smanjiti unos soli da bi se smanjio i pritisak je isto tako pogrešno kao što se smatra da treba smanjiti unos masnoća u ishrani jer se onda povećava nivo masnoća u krvi. Stvari su mnogo komplikovanije... U svakom slučaju vreme je da se prestane za zastarelom pričom koja vodi u bezizlaznu situaciju...