Soliti ili ne soliti, pitanje je sad!

September 25, 2016

 

 

Homer i Platon so nazivaju božanskom supstancom. Kroz vekove i u svakom delu sveta soli se pripisuju magijske moći. U judizmu i hrišćanstvu so je simbol zaveta između Boga i Jevrema, dok su Rimljani, Grci I Egipćani nudili so kao žrtvu u svojim obredima. Muslimani veruju da ih so štiti od uroka itd. Pre stotinak godina so je bila tako tražena i vredna da se koristila kao zamena za novac. 

Ima nekih naznaka da ljudi u paleolitu nisu koristili so kakvu znamo danas, već da potreba soli počinje u neolitu kada se razvija poljoprivreda i rudarstvo.

 

 

Da li ste znali da divlje životinje ližu stene bogate mineralima (solima)? Svako čeka da dođe na red po svoju porciju soli! 
 

Generalno ljudi kao i životinje mogu da zadovolje svoje potrebe za solju ako jedu meso, ribu, povrće, iznutrice i krv životinja (pod uslovom da se ne znoje previše).

 

Kada je počeo uzgoj žitarica potreba za solju se naglo povećala jer se nije unosila dovoljno preko životinjskih namirnica.

 

Koliko mi danas unosimo iznutrica, ribe, morskih plodova i krvi životinja?

 

Jednostavno, imamo potrebu da solimo hranu ne zbog toga što je tako ukusnije već je u pitanju životno važna supstanca za naše telo. 

So je poslednjih pedest godina predmet rasprava među naučnicima koji se bave kardiovaskularnim bolestima i hipertenzijom. Iako se priča o dobrobiti smanjenog unosa soli raširila svetom kao naučno i praktično potvrđena stvar, stvarnost je ipak drugačija.

 

Da li znate da nema ni jeden naučne studije koja nedvosmisleno pokazuje i dokazuje dobrobiti restriktivnog unosa soli na ljudsko zdravlje i lečenje hipertenzije!

 

Rezultati mnogih studija su kontradiktorni i pod znakom pitanja ali nekako se zapatilo mišljenje da je dobro preporučivati smanjen unos soli naročito osobama koje imaju problem sa visokim krvnim pritiskom.

 

 


        Došlo je vreme da se okonča rat protiv soli! 

 

 

 

Četiri decenije traje kontroverza da li je dobro ili nije, smanjiti unos soli u ishrani i na taj način uticati na učestalost hipertenzije i srčanih bolesti u opštoj populaciji. 

Za so važi slična priča kao i za holesterol. Sedamdesetih godina prošlog veka naučne studije nisu bile tako sofisticirane, opsežne i napredne kao danas. Eskalacija straha od soli nastala je kada je 1977. godine objavljeno da laboratorija Lewis Dahl (SAD) ima „jasne“ dokaze o tome da hipertenzija i srčane bolesti nastaju zbog velikog unosa soli u ishrani. Oni su davali pacovima ogromne količine soli – ekvivalent, kao kada bi ljudi svaki dan jeli oko 500g natrijuma!

 

Danas u proseku koristimo oko 3,4g natrijuma na dan ili oko 8,5g soli. Dakle, enormno veilke količine soli kod pacova dovele su do hipertenzije i srčanih bolesti i oni su brže-bolje zaključili da je uzrok ovih bolesti kod ljudi moderna ishrana bogata solju!?

 

Tu se provlačila i tema kako je u Japanu velika učestalost hipertenzije, pa su se dosetili da i to povežu sa slanom ishranom. Jednostavno, uzeto je u tom trenutku ono što se uklapalo u njihovu priču i to je to. Kakva nauka! 

Ništa od toga ne bi bilo da ovi rezultati nisu naišli na snažnu podršku Amerčkog Senata, pa je 1980. godine komisija izabrana od strane Senata objavila preporuku da u opštoj populaciji treba smanjiti unos soli za 50 do 85%!

 

 


Da li znate šta se dešava kada značajno smanjite unos soli? 

 

 

Počinju omaglice, nesvestice, loš vid, sluh, nespretnost, padovi, samopovređivanja, smanjenje kognitivnih sposobnosti. Koliko slomljenih kukova, ruku, glava, demencije...

 

A šta je sa visokim krvnim pritiskom?