Hrana koja se preporučuje na LCHF ishrani

May 22, 2018

Jaja 

 

Sve vrste koje možete da nabavite (kokošija, prepeličija, pačija itd.) ali su naravno najbolja organska i jaja koka koje slobodno trče po polju. Jaje je bogom dana namirnica. Ima mnoštvo nutritivnih materija jer iz jajeta nastaje život!

 

Strahom od masnoće upotreba jaja je drastično opala ali se povećao unos peciva, hleba i svega onoga što nas goji i čini nas bolesnima. Da, jaje je izuzetno bogato holesterolom (jedno jaje ima oko 212mg holesterola) i u tome nema ništa loše. O holesterolu čitajte ovde.

 

Nema potrebe da brojimo koliko smo jaja pojeli nedeljno jer ih bez ikakve bojazni možemo jesti svaki dan, koliko god to želimo.

 

Kada ste na LCHFu verovatno ćete jesti jaja kao što to nikada niste u životu. Bićete siti, vitki, zdravi i da, imaćete normalan nivo holesterola u krvi! Što više unosimo holesterola putem ishrane to naša jetra stavra manje količine endogenog holesterola (sistem negativne povratne sprege).

 

Visok holesterol ima onaj koji holesterol ne unosi dovoljno putem hrane! U tom slučaju jetra povećano stvara ovu vitalnu materiju jer zapamtite nešto – bez holesterola nema života!

 

Jaja smanjuju male LDL čestice holesterola, a podižu HDL holesterol, što znači smanjuje se rizik od kardiovaskularnih bolesti i njihovih posledica.

 

 

 

Pored holesterola u jajima se nalazi i obilje nutritivnih materija koje su telu neophodne za normalno funkcionisanje kao što su: minerali (selen, gvožđe, magnezijum, cink..), vitamini (B2, B5, B12, A, E, folati), visoko kvalitetni proteini i dobre masnoće.

Prosečno jaje sadrži oko 6g visoko kvalitetnih proteina i 5g masti, a ugljenih hidrata ima samo u tragovima, idealna namirnica za LCHF!

 

Proteini su gradivni blokovi našeg tela (strukturno i funkcionalno) i sastoje se iz amino kiselina. Telo koristi 21 amino kiselinu od čega je 9 esencijalno. To znači da esencijalne amino kiseline možemo uneti isključivo putem hrane jer naše telo ne može da ih sintetiše. Proteini koji imaju sve ove aminokiseline u dobrom odnosu nazivamo visoko kvalitetni proteini, koji se nalaze upravo u jajima!

 

 

 

Jaja sadrže i veoma važnu materiju – holin koji obezbeđuje normalno funkcionisanje nervnog sistema i koji predstavlja komponenetu svake ćelijke membrane. Holin je neophodan za sintetisanje važnog neurotransmitera u mozgu – acetilholina.

 

Smanjeni unos holina povezuje se sa kadriovaskularnim, neurološkim i bolestima jetre. Smanjeni nivo holina kod trudnica može izazvati defekt neurlne cevi kod fetusa i dovesti do kasnijih posledica kao što su kognitivni poremećaji.

Jedan od najboljih izbora holina u ishran je jaje i goveđa jetra. Veće jaje ima neverovatno mnogo holina oko 113mg. Procenjuje se da čak 90% ljudi ima u nekom stepenu deficit holina.

 

Zato jedite jaja koliko god želite - idalna su hrana za započinjanje novog dana!

 

 

 

Meso

 

 

Oko 2 miliona godina mi jedemo meso! Tek poslednjih 10.000 godina počeli smo da jedemo i žitarice. Jedenje žitarica nam je donelo smanjenje moždane mase, dijabetes, kardovaskularne bolesti, gojaznost, karcinome, osteporozu, kožne probleme i loš imunitet (autoimune bolesti).

 

 

Zašto je u modernoj ishrani meso zamenjeno žitaricama?

 

Zbog straha od zasićenih masnoća koje su nepravedno okrivljene za gore pomenute bolesti za koje sada znamo ko ih izaziva – žitarice i obilje ugljenih hidrata.

 

Ljudski genom se za poslednjih 40.000 godina promenio za 0,02%, znači malo šta se promenilo, mi smo i dalje programirani da jedemo meso. Imamao zube kojima možemo da čupamo i žvaćemo meso. Da smo programirani da jedemo biljke imali bi gastrointesitalni sistem sličan kravi (četiri želuca, mogućnost fermentisanja celuloze i ostalo što nam omogućava razgradnju biljnog materijala). I dalje smo svaštojedi, u svakom slučaju…

 

 

Ljudi najbolje funkcionišu kada jedu meso, tako je kroz vekove. Zašto? U pitanju je sastav mesa i njegova nutritivna vrednost.

 

Meso je bogato visoko kvalitetnim proteinima (slično kao jaje) u svom sastavu ima sve aminokiseline koje su nam potrebne kao gradivni elementi u telu. Sadrži obilje vitamina kao što su: B3, B6, B12. Vitamin B12 ne može da se nađe u biljnom sveti i zato vegetarijanci često imaju deficit ovog vitamina. Meso je bogato i mineralima – gvožđe, cink, selen. Najbolji izvor gvožđa je upravo meso – to je još jedan razlog zašto su vegetarijanci često anemični.

 

Kada jedemo više mesa naš nivo šećera je stabilan ne osciluje kao kada jedemo ugljene hidra