Knjiga - Kineska studija - još jedna velika laž „naučnika“

April 29, 2017

 

Napomena: ovo je jedan dugačak tekst za radoznale i pitalice, koji kritički gledaju na sve što nam se servira po pitanju zdrave ishrane.

 

 

Mi smo svaštojedi, zar ne? Zavisi koga pitate

 

Svako ko promoviše pravu, prirodnu ishranu gde su uključene namirnice i životinjskog porekla, bude kasnije ili pre napadnut od strane vegana i zaštitnika prava životinja. Tako je bilo i samnom, pa sam prosto morala da pročitam tu knjigu i da vidim šta se krije iza tih hvalospeva.

 

U pitanju je slobodno mogu reći „veganska biblija“ knjiga dr Kolina Kembela – „Kineska studija“.

 

Sam naziv knjige sugeriše da se radi o ozbiljnom naučnom štivu ali nije trebalo mnogo da pročitam, da shvatim da je knjiga daleko od toga. Onda, pre nego što sam nastavila čitanje, želela sam da se malo bolje upoznam sa piscem – koliko može da se veruje u njegov sud?

 

Dr Kolin Kembel? Doktor, ok. Najviše volim da čitam ono što pišu moje kolege. Još uvek najviše poverenja imam u njihov sud jer znam da bez obzira na sve, imaju najsveobuhvatnije znanje o ljudskom zdravlju. Onda, primetim da dr Kembel nije M.D. odnosno nije doktor medicine. Pa šta je onda? On je biohemičar koji se specijalizovao za ishranu i na tome doktorirao ali je svoje školovanje započeo u oblasti veterine.

 

Dobro, znači daleko od toga da je doktor medicine i da se profesionalno bavi lečenjem ljudi …

 

Za njegovo ime se vezuje oko 300 naučnih radova i autor je tri knjige, od kojih je najprodavanija i najpopularnija upravo  - Kineska studija. New York Times je opisao Kinesku studiju kao „Grand prix“ epidemiologije.

 

Impresivna biografija, zar ne?

 

Ono što je manje poznato je to da je dr Kembel član savetodavnog odbora Lekarskog komiteta za odgovornu medicinu (PCRM) koja promoviše pretežno biljnu ishranu i aktivista grupe za zaštitu životinja – jednom rečju „militantni vegetarijanac“ koji misli da je jedina zdrava hrana ona koji ima 0 holesterola! Takođe je jedan od direktora i naučnika Kina studije.

 

Da li može biti pristrasan kada je reč o hrani i ishrani?

 

 

Dr Kembel otvoreno priznaje da je podatke skupljao sa namerom da traži vezu između konzumacije hrane životinjskog porekla i učestalosti modernih bolesti današnjice.

 

To se zove – „potvrda pristrasnosti“ i jako me podseća na još jednu veliku lažiranu studiju Ancela Keysa – Studiji sedam zemalja (o kojoj sam pisala ovde), koja je neopravdano označila masnu hranu kao odgovornu za nastanak srčanih bolesti.

 

 

Kineska studija?

 

 

Započeta je 1983. godine i trajala je dvadeset godina.

 

U Kini, ljudi se obično rode i umru u istom okrugu u kome se manje-više hrane na isti način ceo život. Okruzi između sebe imaju velike varijacije u načinu ishrane, od vegana do onih koji pretežno jedu životinjsku hranu. Ta činjenica je bila interesantna da se ispita povezanost određenog načina ishrane i učestalost pojedinih bolesti u populaciji.

 

Odlična ideja, zar ne?

 

Da, još samo da su podaci iz knjige isti kao i iz originalne studije sve bi bilo u redu, međutim iz nekog razloga nisu!

 

 

Nabasala sam na sveobuhvatnu analizu originalne Kineske studije koju je postavila na svoj blog Denis Minger’s, koja samo analizira brojke i statističke podatke „ni po babu, ni po stričevima“. Pa da vidimo šta se to krije iza originalnih podataka ove naučne studije.

 

Napomena: Kineska studija je epidemiološka studija koja ne kontroliše promenjive pa je iz nje teško izvući relevantne zaključke. Sve se vrti oko korelacija – da li mogu ili ne mogu biti pod uticajem dodatnih faktora.

                             

 

 

Zlatno pravilo statistike – korelacija nije isto što i uzročnost!

Možete da vidite puno kišobrana kada pada kiša

ali to ne znači da kišobrani izazivaju kišu!

                                                                           Denis Minger’s

 

 

Kako Denisa kaže – ne radim za industriju mesa, ni mlečnih proizvoda. Bila sam vegan više od jedne decenije. Nemam plan da promovišem ni jedan način ishrane već samo želim da otkrijem istinu bez uplitanja predrasuda i dogmi.

 

Da, upravo nam to treba!

 

 

                               Kembelova tvrdnja br. 1

 

Povišen holesterol u krvi je u pozitivnoj korelaciji sa povećanom stopom smrtnosti od raka. Povišen holesterol je u vezi sa pojačanim unosom životinjskih proteina, a obrnuto je povezan sa unosom biljnih proteina.

 

U prevodu – ako jedemo više životinjskih proteina biće nam i viši holesterol i imaćemo veću šansu da umremo od raka, a ako jedemo više biljnih proteina, biće nam niži holesterol u krvi i imaćemo manju šansu da umremo od raka. Dakle, nemamo veću šansu da obolimo od raka, već kad se bolest pojavi imamo veću šansu da umremo ako nam je holesterol visok. To je tvrdnja dr Kembela.

 

Zašto se visok holesterol povezuje sa visokim unosom životinjskih proteina?

 

Niko ne krivi životinjske masti već proteine? Šta je pisac tj. naučnik hteo ovde da nam objasni? Od životinjskih proteina rastu masti u krvi? Jednostavno, ova tvrdnja nije tačna – pogledajte pregled naučnih istraživanja novijeg datuma koja govore suprotno – ovde

 

Dakle, nema direktne korelacije između unosa životinjskih proteina i raka (nema statistički značajnih korelacija). Ni jedna!

 

 

Unos životinjskih proteina i korelacija sa rakom (iz originalne Kineske studije):

 

Limfom – 18

Penisa – 16

Bešike – 9

Creva – 8

Leukemija – 5

Nazofarinksa – 4

Grlića materice – 4

Kolona – 3

Jednjaka +2

Mozga +5

Dojke +12

 

 

Da se podsetimo statističkih termina:

 

Pozitivna korelacija – dve varijable imaju zajednički jači efekat (što više hrane jedeš, bićeš teži)

 

Negativna korelacija – jedna promenjiva se povećava dok se druga smanjuje (što više vežbaš, imaš manju težinu)

Pozitivne korelacije pišu se od 0-100, a negativne od -100 do 0.

 

*Zbog veličine uzorka u Kineskoj studiji korelacija sa preko +25 ili – 25 je statistički značajna. Što su vrednosti bliže 0 to su manje značajni i obrnuto. Dakle, obraćajte pažnju samo na cifre iznad 25 jer su samo one statistički značajne u Kineskoj studiji.

 

Da se vratimo analizi, ako postoji jaka i značajna povezanost visokog unosa životinjskih proteina i pojačanog rizika od raka to treba da vidimo i u brojkama, međutim toga ovde nema!

 

Da bi pronašao kakvu-takvu povezanost Kembel ubacuje i treću varijablu - holesterol jer on nije dokazao da povećan unos životinjskih proteina dovodi do većeg oboljevanja od raka!

 

Šta je sa biljnim proteinima?

 

Pošto je unos biljnih proteina u negativnoj korelaciji sa visokim holesterolom, to znači da je rizik od oboljevanja od raka, niži? To je Kembelova logika, da vidimo ima li ikakvog smisla?

 

Unos biljnih proteina i korelacija sa rakom (iz originalne Kineske studije):

 

Nazofarinks - 40

Mozak - 15

Jetra - 4

Limfom - 4

Bešika -3

Dojka +1

Želudac +10

Rektum +12

Grlić materice +12

Kolona +13

Leukemije +15

Jednjaka +18

Kolo-rektalnog +19

 

Jedina statistički značajna korelacija je niža mogućnost oboljevanja od nazofaringealnog karcinoma (-40), zato ima puno više pozitivnih korelacija (povećana mogućnost nastanka raka) u odnosu na proteine životinjskog porekla!

 

Kada se sve sabere varijable „smrt od raka“ povezana je sa biljnim proteinima +13, a sa životinjskim proteinima +3.

 

Zato je onda Kembel zaključio da su biljni proteini bolji???

 

Izjava da je visok holesterol povezan sa pojačanim rizikom od raka ne govori o ne nutritivnim faktorima koji su veoma značajni.

 

Na primer – parazitarna infekcija šistozomom je u pozitivnoj korelaciji sa oboljevanjem od karcinoma kolona +34, a postojanje hepatitisa B +30, i on je imao te podatke ali ih nije izneo u svojoj knjizi!

 

Kembel nikada ne ističe da je i drugi scenario moguć, a svoj autoritet gradi na rečenici  - ja sam poznati naučnik, verujte meni na reč. Slab argument…

 

 

 

 

                                Kembelova tvrdnja br. 2

 

Karcinom dojke je povezan sa povišenim unosom masnoća u ishrani. Povećane masnoće u ishrani se pre svega odnose po pojačan unos životinjskih proteina. Rizik je obrnut ako se posmatraju godine kada je žena dobila prvu mestruaciju (žene koje su ranije ušle u pubertet imaju veću šansu da obole od Ca dojke).

 

Korelacija koja je prikazana u studiji o povezanosti Ca dojke i povećanim unosom masti u ishrani je +18 (nije statistički značajna). Da li su u studiji prikazani neki snažniji pokazatelji i faktori rizika? Jesu, samo ih Kembel ne pominje u svojoj knjizi!

 

Evo statistički značajnih faktora za razvoj karcinoma dojke (iz originalne Kineske studije):

 

Nivo šećera u krvi +36

Unos vina +33

Alkohola +31

Potrošnja voća +25

Stanovništvo koje radi u industriji +24

Heksa-hlor-ciklo-heksan u hrani +24

Skrob i šećeri u hrani +20

Kukuruz +20

Pivo +19

Leguminoze +17

 

Izgleda kao da Ca dojke može biti povezan sa unosom šećera, alkohola, heksana, radu u industriji ali za Kembela je jedino značajno pomena, životinjske masti i holesterol. Zašto kada ima mnogo snažnijih pokazatelja? Kakav naučnik! Da li on brine o prodaji knjige, pravima životinja ili pokušava da nas navede na pogrešan trag?