Kalorije nisu važne!

April 6, 2017

 

Priča o kalorijama je počela negde između 1890. i 1900. godine sve zahvaljujući poljoprivrednom hemičaru Wilburu Atwateru 

 

Naime, on je dobio ideju da malo hrane stavi u mini rernu sa kalorimetrom, pa je spalio do pepela i izmerio kolika je količina toplote pri tome bila oslobođena. Te jedinice oslobođene energije nazvao je kalorije. Ideja je bila jednostavna – telo je kao peć, ono spaljuje kalorije, ako jedete više nego što možete da spalite dobijaćete na težini, a ako jedete manje gubićete na težini.


Ljudski organizam je najsavršenije delo evolucije na ovoj planeti i daleko je od mašina i mini rerne koja spaljuje hranu. Ipak, u tom trenutku priča o kalorijama je delovala logično pa je ubrzo i prihvaćena u teoriji nastanka gojaznosti. 

Međutim, povećanje ili gubitk težine je više od toga.

 

Vrsta kalorije koju jedemo oderđuje metabolički odgovor na nju (hormonski odgovor) što na kraju određuje da li će ta energija da se oslobodi ili skladišti u telu


 

Hajde da vidimo neki primer - kakav je odgovor organizma kada pojedemo kroasan sa kremom?

 

Dakle, kroasan se dobija od visoko prerađenog belog, pšeničnog brašna, margarina i biljnih ulja, a ukus daje krem - izuzetno bogat šećerom. Ukratko kombinacija šećera iz žitarica (ugljenih hidrata), trans masti iz (margarina ili rafinisanih biljnih ulja) i opet šećera.

 

Kakav odgovor naše telo ima na tako „božanstvenu“ hranu koji čini oko 99% visoko prerađenih ugljenih hidrata (šećera)? 

Kada pomenuti kroasan dospe u usta, nema puno vremena da se pomeša sa osnovnim pljuvačnim enzimima (koji započinju varenje hrane) jer takvu hranu obično halapljivo gutamo, bez mnogo žvakanja. Takoreći skoro celi parčići testa dolaze u želudac.

 

Da, u želudac koji nema zube.

 

Da bi razgradio tako progutanu hranu želudac mora da stvori mnogo jaču želudačnu kiselinu i mnogo jače pokrete mešanja ne bi li se hrana kako tako razgradila da bude pogodna za prelazak u tanko crevo (duodenum).

 

U međuvremenu zbog naleta šećera pankreas dobija naredbu da luči pankreasne enzime koji se izlučuju u tanko crevo (dudenum) da bi se na tom mestu izvršila neutralizacija kiselog želudačnog soka, baznim pankrasnim enzimima, a insulin se izlučuje u krv. 

Insulin treba da sprovede sav šećer iz krvi u ćelije. Koja hrana naijviše izaziva oslobađanje insulina?

 

To je ona hrana koja ima najviši glikemijski indeks (GI). Što je glikemijski indeks bliži broju 100 to je veće i povećanje šećera u krvi (glikemije) i posledično i insulina. Proizvodi od pšeničnog brašna imaju GI oko 70-80!


 

Insullin je veoma važan u metabolizmu šećera ali i svih drugih makronutijenata. On ima i važnu ulogu „čuvara“ energije u telu.

 

Insulin pored ostalog čuva naše salo, masti u telu. Sve dok je insulin visok, u organizmu se zaustavlja proces razgradnje masnih naslaga, a podstiče se izgradnja novih!

 

Zašto?

 

Sve dok je insulin visok, znači da ima puno šećera koji treba da se raznese u ćelije kao gorivo.