Masnom hranom protiv masne jetre (da, dobro ste pročitali)

October 4, 2016

 

Masna jetra (steatoza) predstavlja nagomilavanje masti u jetrinim ćelijama. U jetri normalno imaju male količine masti ali ako ta količina prelazi 5-10% govorimo o masnoj jetri. Normalno tkivo jetre se zamenjuje masnim tkivom. Takva jetra je blago uvećana i žućkasto prebojena. 

Prvi put masna jetra je opisana na Mayo klinici 1980. godine. Dugo vremena se ovaj poremećaj vezivao za alkoholizam jer je predstavljao prvi stupanj u oštećenju jetre koji je kasnije mogao da napreduje sve do same ciroze ili karcinoma jetre.

 

 

Danas sve više govorimo o nealkoholnoj masnoj jetri koja je jedan od glavnih uzročnika abnormalnih jetrinih enzima (u SADu, Velikoj Britaniji i Australiji), procenjuje se da je učestalost masne jetre u ovoj populaciji 25-46%! 

Masna jetra nije dijagnoza za ceo život ako se promene životne navike sve se vraća u ravnotežu i normalno stanje

 

Ova bolest ne izaziva skoro nikakve simptome i zato često prolazi neopažena ili se otkriva slučajno, naravno to ne znači da ovo stanje ne treba da se leči. Jetra je glavni „čistač“ u organizmu i ako je masna onda se ovaj proces značajno usporava što deluje nepovoljno na svaku ćeliju u telu. 

 

 

Uzroci masne jetre su pre svega alkoholizam ali sve češće u opštoj populaciji se javlja nealkoholna masna jetra „nepoznatog“ uzroka. Procenjuje se da čak 10-20% Amerikanaca ima neki oblik nealkoholne masne jetre.

 

U Srbiji nealkoholnu masnu jetru obično imaju gojazni sa metaboličkim sindromom, sa abdominalnom gojaznošću, povišenim trigliceridima, dijabetes melitusom tip 2 i izraženom insulinskom rezistencijom.

 

Masna jetra je čak otkrivena I u najmlađoj populaciji - 7,3% kod dece uzrasta od sedme do petnaeste godine, 18,9% kod adolescenata od šesnaeste do dvadesete godine i 29% kod mladih uzrasta od dvadesete do tridesete godine!


 

Faktori rizika za nastanak masne jetre: 

gojaznost, 

abdominalna gojaznost, 

povišeni trigliceridi preko 1,7 mmol/l, 

nizak HDL holesterol maniji od 1,0 mmol/l, 

glukoza u krvi veća od 6,1 mmol/l 

povišen krvni pritisak (preko 140/90mmHg), 

alkoholizam, 

metabolički sindrom, 

dijabetes tip 2, 

insulinska rezistencija, 

PCOS – sindrom policističnih jajnika, 

hipotireoza 

lekovi – Aspirin, kortikosteroidi, Tamoksifen, Tetraciklin. 


 

 

 


Postoje četiri vrste masne jetre: 


1. Nealkoholna masna jetra – jetra ne može da razgradi masti 


2. Alkoholna masna jetra – najranija faza bolesti jetre kod alkoholičara. Alkohol oštećuje tkivo jetre koje ne može da razgradi masti. Šest nedelja uzdržavanja od alkohola dovodi jetru u prvobitno, zdravo stanje jer jetra je organ koji ima veliku moć regeneracije. Ako se nastavi unos alkohola ciroza je zagarantovana u budućnosti, a verovatnoća od karcinoma jetre je višestruko povećana! 


3. Bezalkoholni steatozni hepatitis – povišena količina masti u jetri po nekad može dovesti I do upale jetre – hepatitisa. Javlja se loš apetit, gubitak težine, bol u stomaku, muka, povraćanje, žutica. Hepatitis može biti tako izražen da dovede do otkazivanja jetre. 


4. Akutna masna jetra u trudnoći – retko se javlja ali može biti opasna po život. Smiptomi u prvom trimestru – muka, povraćanje, bol u stomaku, žutica. Poboljšanje se javlja posle porođaja. 

Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu laboratorijskih nalaza – povišeni jetrini enzimi, po nekad povišena mokraćna kiselina i faktori tromboze. Kod velikog broja pacijenata ultrazvučni nalaz ukazuje na masnu jetru kao I magnetna rezonanaca, skener. Definitivna dijagnoza se postavlja – biopsijom jetre (uzima se isečak tkiva jetre). 

Nama je od svega ovoga najzanimljivija I najbitinija nealkoholna masna jetra jer se sve češće javlja u opštoj populaciji. Smatra se da je uzrok nastanka masne nealkoholne jetre, nepravilna ishrana i smanjena fizička aktivnost. Naravno, hrana bogata zasićenim masnoćama životinjskog porekla označava se kao glavni krivac. Po principu loše logike – što više masti jedeš to je veća šansa da ti I jetra bude masna. 

Masna jetra nastaje kada se masti previše brzo stvaraju u organizmu ili kada je metabolizam masti usporen – to je pravi uzrok problema!

 

Objasniću.


Kada unosimo obilje ugljenih hidrata - šećera (žitarice, krompir, pirinač, slatkiše, sokove, pivo itd.) sav višak energije se pretavara iz šećera u masti. Masti u obliku triglicerida se skladište na periferiji tela, što dalje od vitalnih organa I služe kao rezerva za dane kada ne bude toliko energije na raspolaganju. Ovo skladištenje energije se odvija kada je insulin visok u krvi, a to se dešava svaki put kada imamo obrok bogat ugljenim hidratima (masti iz hrane ne dovode do lučenja insulina).

 

Moderan čovek skoro nikada ne dolazi u situaciju da nema izvor hrane pa se ove rezerve retko ili malo koriste. Vremenom nastaje gojaznost I ostale posledice… 

Dakle, prvi uzrok je brzo stvaranje masti u telu što se dešava kada jedemo puno ugljenih hidrata, a ne masti. Jetra nije sposobna da se izbori sa tolikom količinom masti koja nastaje iz viška ugljenih hidrata I kao glavni organ koji je odgovoran za metabolizam masti, posustaje I ona sama postaje masna. Jetra postaje žućkasta I blago uvećana. Mast napada jetru I usporava njenu funkciju. 

Gubitak kilograma postaje nemoguć jer jetra koja treba da sagoreva masti nije u stanju da obavi tu funkciju! 

Drugi uzrok – usporen metabolizam masti je takođe posledica unosa ugljenih hidrata jer telo nema priliku da troši svoje zalihe sala. Stalno nam je dostupan izvor energije u obilku šećera – glukoze da se vrlo retko u telu pokreće mehanizam trošenja masti.

 

Vremenom organizam postaje lenj I “zaboravlja” kako je to koristiti I drugi prirodni izvor energije – masti. Zato je uvek prisutan LCHF "grip" i njegovi simptomi na početku LCHF-a jer telo treba da probudi uspavane enzime koji se koriste za sagorevanje masti. To je tz. keto-adaptacija, kada dopustimo telu da koristi I masti kao izvor energije ono postaje mnogo efikasnije u sagorevanju masti.

 

 

 

 

Kada telo troši masti kao primaran izvor energije, bez unosa velike količine šećera, otvoren je put ka sagorevanju depoa masti I u jetri…

 

Masna hrana leči masnu jetru jer ogranizam postaje zver koja sagoreva masti zahvaljujući stanju ketoze koje nastaje kada u ishrani povećamo unos masti, a ugljene hidrate značajno smanjimo. To se dešava kada se hranimo po principima LCHF ishrane. 

 

Što više masti jedemo, više masti sagorevamo to je jednostavan princip našeg metabolizma, tako je oduvek bilo I biće ma šta nam govorili neki… 

 


Za one koji žele da znaju više

 

Kako nastanak masne jetre objašnjava dr Torstern Alberts – tkivo jetre postaje previše bogato trigliceridima preko 5,56% (vrsta masti koja nastaje iz ugljenih hidrata) dolazi do razvoja benigne steatoze koja je povezana sa gojaznošću, insulinskom rezistencijom, fizičkom neaktivnošću. U jetri dolazi do de novo stvaranja masnih kiselina – lipogeneza, koja dalje vodi u infiltraciju jetre masnim kiselinama I razvoja lipotoksikoze.

 

Ako dodatni faktori utiču na jetru kao što je lipidna peroksidacija, metabolička endotoksemija, uticaj inflamatornih citokina (adipo I hepato toksina), može se razviti I hepatitis, ciroza I hepatocelularni karcinom.  


Simptomi masne jetre su često nejasni i nespecifični: 

hroničan umor 

višak kilograma bez očiglednog razloga 

poteškoće da se izgube nagomilani kilogrami 

loša probava 

pregrevanje tela 

prekomerno znojenje 

crvene oči, svrab 

nelagodnost u predelu jetre 



Ne postoji lek niti operacija koja može da reši problem masne jetre

 

Preporuke lekara se svode na smanjenje faktora rizika, gubitak težine, sniženje šećera, holestrola i pojačanje fizičke aktivnosti. I onda preporuke – smanjiti unos kalorija (pričali smo o tome koliko kalorije nisu važne , izbegavati po svaku cenu masnu hranu, životinjskog porekla, pojačati unos voća, povrća i intergralnih žitarica. To je ona klasična, pogrešna priča o zdravoj ishrani koju slušamo poslednjih četrdeset godina. Ova preporučena hrana je veliki izvor pre svega ugljenih hidrata koji su i doveli do razvoja masne jetre. Samo se doliva ulje na vatru! 


Evo kako jedna od vodećih svetskih stručnjaka za bolesti jetre dr Sandra Cabot, savetuje kako se masna jetra pravilno tretira: 

1. Jedite manje ugljenih hidrata (hleb, testo, paste, musli, pirinač, pekarske proizvode, krompir...) 

2. Smanjite unos alkohola – alkohol izaziva upalu jetre, što rezultira masnom degeneracijom. Maksimalno je dozvoljeno sedam standardnih pića nedeljno (standardno piće je - jedna čašica žestokog alkoholnog pića, čaša piva, čaša vina), sa dva dana pauze kada se alkohol u potpunosti izbegava. 

3. Unosite više masti, proteina i povrća. Sirovo povrće je moćan detoksikator jetre, slobodno se može kombinovati sa voćem (pre svega citrusnim) u obliku svežih sokova. Proteini doprinose stabilnosti šećera u krvi, smanjuju apetit i mogućnost prejedanja (suprotno od ugljenih hidrata). Preporučena hrana: jaja, sve vrste mesa, orasi, semenke, sir, jogurt, riba, maslinovo ulje, kokosovo ulje, laneno seme, konopljino seme. Izbegavati prženu hranu. U principu preporuka je LCHF ishrana. 

4. Suplemetacija – vitaminom C, D i E.

 

 

 

 


Po rečima dr Andreasa Eenfeldta jednog od vodećih stručnjaka za LCHF ishranu – za šest dana na LCHF režimu ishrane postignuti su isti rezultati kao za sedam meseci na niskokaloričnoj dijeti kada je reč o lečenju masne jetre! 

 

Još jedan razlog da ako imate problem masne jetre date šansu masnoj ishrani i tako na lak i lep način rešite ovaj zdravstveni problem. A usput, neće se samo istopiti masti iz jetre nego i sav nagomilani višak oko struka, butina, zadnjice. Bićete zdravi, vitki i srećni! 

Reference: 

 

http://www.diabesityinpractice.co.uk/media/ 
http://www.dailymail.co.uk/health/article-3 
https://www.dietdoctor.com/restoring-liver- 
https://www.dietdoctor.com/fatty-liver-gone