Pogrešna ishrana za lečenje hipertenzije - DASH dijeta


Nekada sam se i ja kao većina lekara slepo držala saveta koje smo dobijali iz Vodiča dobre prakse našeg Ministarstva zdravlja. Ko je pomišljao da dovodi u sumnju da su oni pogrešni, i da su vodiči u ćorsokak, a ne vodiči koji će vam pomoći da svoje pacijente lečite i izlečite.

Danas se od lekara sve manje očekuje da nešto izleče, svi se nekako mire sa činjenicom da ima mnogo modernih bolesti koje se leče do kraja života. Kako to besmisleno zvuči... Uglavnom, u Vodiču za hipertenziju kao pravilna ishrana se preporučuje tz. DASH dijeta (Dietary Approaches to Stop Hypertension).

Dijeta se odnosi na one sa prehipertenzijom (120/80-139/90mmHg) i hipertenzijom (preko 140/90mmHg). Pored ove dijete naravno navodi se važnost smanjenja unosa soli u ishrani.

Kažu da uz ovu dijetu sistolni pritisak može da padne za čak 14mmHg. Vau?!

Zdrave osobe treba po njima da unose oko 5-6g soli na dan (jedna kafena kašičica) ili 2,6g natrijuma/dan. Dok oboleli od hipertenzije, hroničnih bolesti bubrega, dijabetesa i osobe koje su starije od 51 godinu treba da unose pola kafene kašičice soli na dan (oko 1,5g natrijuma).

Videćemo da je priča o soli još samo jedan mit zasnovan na lažnoj nauci (slična priča kao sa holesterolom). Ali da vidimo šta se to preporučuje kao zdrava hrana za nefarmakološko lečenje hipertenzije i zašto posle pridržavanja ovih saveta po pravilu treba da pređete na lekove za lečenje visokog pritiska.

DASH dijeta

DASH dijeta je još jedna u moru dijeta koja preporučuje veliki unos ugljenih hidrata (povrća, žitarica, voća) sa smanjenim unosom masti (naročito zasićenih) i soli (naravno). Tu je i obavezno brojanje kalorija (prevaziđeno, čini mi se odavno). Sve pogrešno!

DASH dijeta Ja ovde vidim šećer, šećer, šećer i mirođiju

U predhodnom tekstu o hipertenziji govorila sam o tome koliko je visok pritisak usko povezan sa insulinskom rezistencijom koja se razvija zahvaljujući velikom unosu ugljenih hidrata u modernoj ishrani. Inuslinska rezistencija dovodi do povećanog nivoa insulina u krvotoku što deluje na bubrege tako da oni počinju da zadržavaju natrijum.

Natrijum za sobom povlači vodu jer je osmotski aktivna čestica. Povećana količina soli i vode u krvotoku dovodi do porasta krvnog pritiska, to je savim normalan odgovor organizma i tu nema ništa patološki.

Zaboravite na onu logiku, ako jedem puno soli biće je previše u krvi, pa će mi porasti pritisak. Ne, ne i ne! Ako imate zdrave bubrege oni će ma koliko soli unosili u telo izbaciti višak i to je to. Zadržavanje soli je problem ali to nema veze sa slanom ishranom već sa metabolizmom i lučenjem određenih hormona (insulina, kortizola itd.) koji dovode do zadržavanja natrijuma u telu. Ali da se mi vratimo hrani.

Okosnica DASH dijete su sledeće namirnice: Povrće Lisnato, sirovo, kratko kuvano. Ok, a onda spisak – šargarepa, krompir, pasulj, brokoli, paradajz... Krtolasto povrće koje raste u zemlji je jako bogato skrobom tj. ugljenim hidratima i ne bi bilo mudro da se konzumira u velikim količinama ako želimo da se oprostimo od visokog pritiska.

Mahunarke (pasulj, grašak, soja) imaju obilje skroba takođe ali i antinutritivnih materija i lektina koji nepovoljno deluju na rad creva i nivo šećera u krvi. Povrće u izobilju – da, ali ono koje raste iznad zemlje. Voće Sve vrste voća su dozvoljene i to četiri porcije na dan. Voće je slatkiš iz prirode. Voće je mešavina voćnog šećera - fruktoze, vode, vlakana i vitamina. Jesti četiri porcije fruktoze (šećera) na dan nije dobra ideja za one koji imaju insulinsku rezistenciju. Bolja ideja je jesti sezonsko, domaće voće (jednu, dve voćke na dan) i bobičasto voće (dve šake na dan) koje nema puno šećera. Treba da se setimo da nije prirodno da jedemo svaki dan pola kilograma voća...

Voće nije nešto što prirodno uspeva preko cele godine, niti se jede u ogromnim količinama ali mi smo to odavno zaboravili.

Kada ste poslednji put probali domaću, neprskanu jabuku? Ona je malena, više oporog nego slatkog ukusa, teško se žvaće jer ima obilje pravih vlakana i često nećete ni tu malu voćku pojesti do kraja jer je neki crvić već označio svoj put (ja to zovem kontrola kvaliteta).

A kada kupujete hibridne vrste u prodavnici, koje su potpuno neprirodne veličine i neprirodne slasti sa žilavom, masnom i sjajnom korom treba da obratite pažnju i na to da takve jabuke nemaju semenke!? Da li je to prirodno? Šta mi to jedemo i šta nam se preporučuje? Žitarice (od celog zrna) Klasika, to je ono što slušamo poslednjih 40 godina. Pričali smo o tome da je razlika između žitarica sa celim zrnom i one koje su oljuštene vrlo mala. Žitarice su žitarice i o tome čitajte ovde.

Žitarice su najveći izvor ugljenih hidrata u ishrani, i glavni i odgovorni za razvoj insulinske rezistencije.

Pored žitarica od celog zrna prpeporučuje se unos i cerealija, paste, pirinča, ovsenih kaša, hleba. Jednom rečju, obilato jedite ugljene hidrate koji dovode do insulinske rezistencije, zadržavanja natrijuma i vode i povišenja arterijskog pritiska jer ćete tako brzo preći na lekove za visok pritisak! Obrani mlečni proizvodi Mlečni proizvodi sa 1% mlečne masti – jogurt, sir, kiselo mleko. Šta drugo može da se očekuje od zastarelih preporuka? Obrani mlečni proizvodi pored toga što prolaze kroz tešku industrijsku manipulaciju imaju i mnogo više mlečnog šećera – laktoze od punomasnih mlečnih proizvoda jer mast mora nešto da zameni, a to je u ovom slučaju laktoza.

Strah od masnoća nas je doveo do ovakvih preporuka o „zdravoj“ishrani, potpuno neopravdan strah, zasnovan na lažnoj nauci, čitajte ovde. Često se u ove proizvode dodaje skrob (šećer), da bi se dobio kakav takav ukus jer ukus hrani daju masnoće. Kada izbacite masnoće jedino što vam ostaje je da dodate šećer, da bi to nešto neko želeo da stavi u usta. Posno meso i riba Da, podrazumeva se da će govoriti o posnom mesu, bez kožurice i bez masnoće. Zato što je preporuka pisana onda kada se slepo verovalo da unosom masti u ishrani rastu masnoće i u krvi. Kao da u našem telu nema nikakv proces metabolizma i obrade te masnoće pre nego što dospe u krvotok.

Nivo holesterola u organizmu je regulisan negativnom povratnom spregom – što više holesterola unosimo putem hrane manja je sinteza holesterola u jetri. Jetra inače stvara oko 60% ukupnog holestrola u telu jer je ova masnoća vitalna za naš opstanak. Bez holestrola nema života.

Majčino mleko u svom sastavu ima preko 50% zasićenih masnoća!

Masnoće u ishrani nisu štetne za naše zdravlje, već naprotiv! Danas smo tu gde jesmo zato što smo prihvatili mišljenja stručnjaka pre 40 godina da su masnoće štetne i da ih trebamo zameniti ugljenim hidratima. Peporuka je i da se jaja mogu konzumirati ali svega 4 komada nedeljno. Ja toliko pojedem za jedan doručak. Da ne dužim priču, čitajte detaljno ovde. Masti i ulja Da vidite samo moje nestrpljenje kada sam pročitala masti i ulja. Baš me zanima kakve su preporuke. Uh, bolje da nisam pročitala. Kad samo pomislim na sve one ljude koji se strogo pridržavaju i kupuju: soft margarin , light majonez i biljna ulja stvarno se rastužim... Slatkiši Pa ova dijeta je stvarno posebna. Dakle, mogu da se konzumiraju i slatkiši – šećer, džem (jedna kašika na dan), tvrde bombone, integralni keks. Možete sami da pravite slatkiše od stevije (to je Ok) i od saharina i aspartama (to nikako nije Ok, kancerogeni, veštački zaslađivači).

Za kraj rečenica od koje zamalo nisam pala sa stolice – možete umereno jesti slatkiše ali treba da pazite da nemaju puno masti u svom sastavu! Ubi me prejaka reč... Kako da se spasemo od „dobrih saveta“?

Vi već jeste jer čitate ovo, recite i drugima jer mnogi ponovo mogu imati normalan krvni pritisak pomoću prave, pravilne ishrane, a to nije DASH dijeta već LCHF ishrana!

#hipertenzija

663 views

O autorki

Belgrade, Serbia 

Kontakt: revolucijaishrane@gmail.com

©2016-2020 by Revolucija ishrane