Uzrok reumatoidnog artritisa?


Reumatoidni artritis je autoimuna bolest, što je samo zgodna kovanica za sve one bolesti kojima uzrok nastanka nije poznat.

Najlakše je okriviti imunitet i jednostavno uzeti zdravo za gotovo sve što se servira od strane „medicinske elite“.

Reumatoidni artritis je kompleksno oboljenje koje karakteriše uporna upala sinovijalne membrane (koja oblaže unutrašnjost zgloba), lokano uništenje hrskavice i kosti, koje na kraju dovodi do funkcionlane smetnje na zahvaćenim zglobovima.

Jednostavno rečeno ko ima reumatoidni artritis zna šta znači biti okovan u bolu i biti zatočenik u sopstvenom telu Šta kažu naši reumatolozi?

Primetili ste da volim da komentarišem Vodiče dobre prakse (smernice po kojima lekari opšte prakse leče sve nas), pa ću to uraditi i ovde. Kažu – etiologija (uzrok) nije poznat, postoji nasledna sklonost ali nije odlučujuća, spoljni uticaji mogu imati ulogu – infekcija, stres, pušenje. Hronično oboljenje zglobova se održava zbog pojačane aktivnosti imunog sistema. Priroda autoantitela i spoljni antigeni nisu poznati...i tako dalje i tako bliže.

Videćemo da to nije baš tako...

Možete primetiti da se nigde ne pominje eventulani uzrok pogrešne ishrane?

Čitajući Vodič pitala sam se kakva li je preporuka o ishrani i moram priznati da sam se začudila da preporuke nema. Valjda je to „poslednja rupa na svirali“ po mišljenju uvažene gospode koja su pisala ovaj vodič. Samo se u jednoj rečenici pominje povećan unos ribe i smanjen unos mesa (zbog unosa omega 3, koja smanjuje upalu).

Za gojazne se preporučuje katastrofalni Vodič za gojaznost koji sam detaljno prokomentarisala ovde i to je to. Ovde ću vam pomoći tako što ću vas povesti kroz pregled jednog naučnog istraživanja (koje objedinjuje mnoga druga istraživanja) koje je promelino poglede na reumatoidni artritis.

Naši profesori i lekari očigledno još nisu obavešteni (istraživanje je objavljeno 2000. godine)... Dok se u međuvremenu nešto ne promeni možda ove informacije spasu ljudske živote, a to je jedino za šta ja marim i za šta se borim! Da počnemo, onda... British Journal of Nutrition 2000. godine obajvio je naučno istraživanje prof dr. Loren Cordain (Colorado State University) pod nazivom – Modulacija imune funkcije lektinima iz hrane kod reumatoidnog artritisa.

Prof. dr Loren Cordain je u svetu najveći autoritet po pitanju povezanosti evolutivne ishrane i bolesti. Autor je više od sto naučnih članaka i radova i knjiga na temu Paleo dijete.

prof. dr Loren Cordain http://thepaleodiet.com/?s=rheumatoid+arthritis

Reumatoidni artritis (RA) je autoimuno oboljenje koje karakteriše uporna upala sinovijalne membrane (koja oblaže unutrašnjost zgloba), hrskavice, okrajaka kosti što na kraju rezultira funkcionalnim oštećenjem zahvaćenog zgloba.

Tri glavna aspekta ukazuju da se radi o autoimunoj bolesti: 1. Često prisustvo mase limfocita i infiltracija CD4 T limfocita (bela krvna zrnca zadužena za odbranu organizma) u upaljenoj sinoviji. 2. Proizvodnja velike količine reuma faktora (RF) od strane B limfocita i plazma ćelija u sinoviji (takođe je u pitanju vrsta belih krvnih zrnaca) 3. Zapažanje kako imunosupresivni lekovi deluju na RA Autoimune bolesti nastaju kada telo gubi sposobnost da prepozna svoje od stranih proteina, što vodi u upalu tkiva. Skoro uvek su povezani negativni uticaji životne sredine i nasledna komponenta.

Tipičnu autoimunu bolest karakteriše prisustvo autoantitela i autoreaktivnih T limfocita protiv sopstvenih proteina (Dalton i Bennett, 1992.). Mnoge autoimune bolesti nastaju kod genetski predisponiranih osoba molekularnom mimikrijom tako što specifični antigen pokreće unakrsnu reakciju sa sopstvenim antigenima (Oldstone, 1987.).

Veza između upale creva i reumatoidnog artritisa (RA)

Obilje naučnih istraživanja dokazuje povezanost upalnih bolesti creva i reumatoidnog artritisa. Oko 20% obolelih od upalnih bolesti creva (Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa) ima reumatoidni artritis (Hazenbergetal, 1992).

Skrivena upala creva može biti izazvana upotrebom NSAIL (nesteroidnih antiinflamatornih lekova – ibuprofen, naproksen, indometacin, diklofenak...) i takva upala creva se javlja kod 67% obolelih od reumatoidnog artritisa (Sartur, 1989). Inflamacija creva povećava crevnu propustljivost što vodi u širenje bakterijskih komponenti po celom telu (sistemska inflamacija) koje nepovoljno utiču na zglobove.

Intraperitonealnim ubrizgavanjem (direktno ubrizgavanje u trbušnu duplju) fragmenata ćelijskog zida Eubacterium aerofaciens (bakterija koja je stalni stanovnik crevne flore) dolazi do razvoja akutnog i hroničnog artritisa kod pacova (Hazenberg, 1992.).

Drugo istraživanje potvrđuje da crevne bakterije mogu izazvati reumatoidni artritis (Sartor, 1989) i da se povećana crevna propustljivost javlja kod RA (Katz i Hollander, 1989). Određenu ulogu ima i prenamnoženost bakterija u tankom crevu, posebno anaerobnih vrsta (Henriksson, 1993) pa antibiotska terapija pokazuje dobar odgovor i poboljšanje simptoma RA (Trenthama i Dinesius, 1995).

Preseljavanje bakterija iz creva na ekstracrevne lokacije (limfni čvorovi, jetra, slezina, bubrezi, krv) događa se u tri slučaja: - Poremećena ravnoteža u crevima izazvana prenamnožavanjem bakterija - Nedostatak imune odbrane - Povećana crevna propustljivost (Berg, 1992.) Pored delova bakterija iz creva mogu da cure i peptidi iz hrane kao što su lektini (iz žitarica i mahunarki), najčešće izazvani upotrebom NSAIL, alkohola i sirćetne kiseline (Liener 1986. i Pustai 1993.) Da li treba pominjati koliko se NSAIL široko upotrebljavaju u „lečenju“ reumatoidnog artritisa! Upotreba NSAIL je samo „dolivanje ulja na vatru“, pa nije čudo zašto se o RA govori o kao neizlečivoj bolesti.

Lektini iz hrane

Žitarice (pšenica, raž, ječam, ovas, kukuruz, pirinač, sočivo) i mahunarke (pasulj, grašak, boranija, kikiriki, soja) sadrže antinutrijente (materije koje nepovoljno deluju na varenje i ometaju apsorpciju hranjivih materija). Jedan od glavnih antinutrijenata u žitaricama i mahunarkama je lektin.

Lektin je po sastavu glikoprotein koji utiče na strukturu i funkciju enterocita (ćelije creva) i limfocita (bela krvna zrnca).

U pšeničnim klicama se nalazi i antinutrijent aglutinin koji je kao i lektin optoran na proteolizu (razlaganje) pa se netaknut pojavljuje u ljudskom fecesu (Bradi, 1978.). Lektin i aglutinin se vezuju za površinu četkastog epitela izazivajući oštećenje crevnih resica (Liener, 1986.).

Dolazi do strukturnih promena na crevnim resicama koje vode u funkcionalne promene – javlja se povećana crevna propustljivost (Sjolander, 1984.). sve vodi u olakšan prolazak antigena iz hrane u sistemsku cirkulaciju. Dijete bogate glutenom (žitaricama) dovode do promene arhitektonike i funkcije jejunuma (deo tankog creva) kod zdravih ljudi (Doherti i Beri, 1981.). Kod pacova ishrana bogata aglutininom (žitaricama) dovodi do prenošenja aglutinina iz creva u krvotok gde se deponuje u limfnim sudovima i hrskavici (Pusztai, 1993.). Koncentracija lektina može biti poprilično visoka u crevima kada se jede hrana bogata lektinom (žitarice i mahunarke) jer je lektin otporan na proteolitičke enzime (nema nikog ko može da ga razgradi). Zato transport lektina kroz propustljiv crevni zid može biti poprilično veliki u odnosu na neke druge antigene (Pusztai, 1993.).

Kada lektini uđu u crkulaciju, makrofagi (još jedna vrsta belih krvnih zrnaca) preporzna ih kao strane, uhvate ih i prikažu ih limfocitima (Hurby, 1985.).

Od prilike ovako – makrofagi kažu lektinu –hej, drugar gde si ti krenuo, dođi, dođi...ako si naš pustićemo te ako nisi...onda zbogom. Pošto makrofagi nisu sigurni da li je lektin naš ili nije oni ga prezentuju (pokažu) T limfocitima koji znaju da prepoznaju šta je naše, a šta nije. T limfociti kažu – ne, ovaj bata nije naš, porebno ga je eliminisati! T limfociti zovu u pomoć B limfocite koji su sposobni da stvore odgovarajuća antitela, usmerena protiv lektina.

Problem nastaje kada se kod genetski predisponiranih osoba, javi molekularna mimikrija (strani peptidi su dovoljno slični po strukturi sa sopstvenim peptidima), pa stvorena antitela reaguju i sa sopstvenim peptidima (delovi proteina) pri čemu dolazi do sloma imunološke tolerancije – javlja se autoimuna reakcija tj. uništava se sopstveno tkivo. U ovom slučaju u pitanju je oštećenje sinovijalne membrane u zglobovima. Tu se priča ne završava, da stvar bude gora iz creva ne cure samo lektini i aglutinini iz hrane već i delovi bakterija (antigeni). Lektini mogu da povećaju rast crevnih bakterija kao što su E. coli i Lactobacilus lacti (Banwell, 1988.).

Fitohemaglutinini (PHA) koji su izolovani iz pasulja dovode do ubrzanog propadanja enterocita (crevnih ćelija), što vodi u ubrzan rast novih eneterocita (koji treba da dođu na mesto propalih). Mladi enterociti sadrže mnogo više polimerizovanih receptora za glikane.

Ešerihija coli (normalan stanovnik creva) ima afinitet prema ovim receptorima, pa se rast E.coli vrlo brzo nadmašuje rast ostalih stanovnika u crevima! I lektin iz pšenice najverovatnije ima isti mehanizam dejstva (Pustai, 1991.). PHA je jak oralni imunogen koji proizvodi visok titar antitela (Pusztai, 1993) kod životinja i ljudi. PHA olakšava prelazak partikula crevnih bakterija u cirkulaciju i zglobove.

Prisustvo delova bakterija aktivira imune ćelije i dolazi do upalnog procesa.

Ubrizgavanjem lektina iz pasulja direktno u zglob, kod eksperimentalnih životinja dovodi do teškog oblika artritisa (Mehta, 1972.). RA je najčešće povezan sa netolerancijom žitarica, mleka i kvasca (Riordan, 1993.) Pacijenti koji imaju RA pokazali su višestruko povišene nivoe antitela na glijadin (iz pšenice) isto kao i kod celijakije (upalne bolesti creva koja nastaje zbog netolerancije na gluten) – Lepore, 1993. Iz svega ovoga možemo zaključiti da ima sasvim dovoljno naučnih istraživanja koja pokazuju povezansot između ishrane (žitarice, mahunarke) i reumatoidnog artritisa. Jedini logičan zaključak koji se nameće je – da osobe obolele od reumatoidnog atrititsa treba da tretiramo kao alergične na žitarice i mahunarke. Ali hajde da vidimo da li je to sve?

Na, žalost nije. Ima još...

Utvrđeno je da se poboljšanja ne dešavaju kod svih pacijenata koji izbace žitarice i mahunarke.

Postoji još jedan krivac – mleko! U studiji slučaja pokazano je da se simptomi RA smanjuju kada se iz ishrane izbaci mleko i mlečni proizvodi (Parke i Hughes, 1981.). Neki peptidi iz mleka, žitarica i mahunarki mogu imati sličnu strukturu kao aminokiseline u kolagenom tkivu koje se nalazi u sinoviji (molekularna mimikrija), što sve vodi u stimulaciju T ćelija i stvaranje autoantitela koja dovode do oštećenja sinovijalne membrane.

Podložnost RA se povezuje sa genima na kratkom kraku hromozoma 6 gde se nalazi HLA sistem. Funkcija HLA sistema (Human Leukocyte Antigen) je da prepozna i veže antigene (egzogene i endogene) i da ih predstavi T limfocitima (Veidand, 1997.).

Poremećen rad HLA sistema (kod genetski predodređenih osoba) vodi u snažnu reakciju na neke antigene iz creva koji potiču od E.coli, Lactobacilus lacti, Proteus mirabilis i sl. Pacijenti koji su podložni razvoju RA snažno reaguju na ove antigene u odnosu na zdrave ispitanike (Auger i Roudier, 1997.).

Kod 70-80% pacijenata sa reumatoidnim artritisom može se pronaći i reuma faktor (RF) u krvi i sinovijalnoj tečnosti (Grossman i Brahn, 1997.). Reuma faktor je autoantitelo koje nastaje kao odgovor na prisustvo određenih proteina kod osoba koje su predisponirane za RA. Produkcija RF može se javiti kao odgovor na nepodnošenje određene hrane (mahunarka i žitarica). Kod bolesnika sa RA raste titar IgG antitela kada se izlože destvu proteina iz mleka, žitarica i mahunarki u 90% slučajeva (O’Farrell, 1989.). I ima toga još, samo nećemo ulaziti u detaljnu stručnu raspravu...bitno je da je nedvosmisleno u mnogim istraživanjima dokazana povezanost reumatoidnog artritisa i određene hrane (mahunarki, žitarica, mleka, kvasca).

Da li ste primetili da je najstarije istraživanje koje se ovde pominje obajvljeno 1972. godine?

Da li je moguće da niko do sada nije obratio pažnju na ovoliko naučnih istraživaja koja povezuju ishranu i reumatoidni artritis?

#reumatoidniartritis

O autorki

Belgrade, Serbia 

Kontakt: revolucijaishrane@gmail.com

©2016-2020 by Revolucija ishrane