Čuvajte se testova intolerancije na hranu!


Da li su testovi intolerancije na hranu još samo jedan trend nastao pod okriljem pseudonauke ili su zaista neophodni da bi svako od nas znao šta u stvari treba da jede?

Da bi odgovorili na ovo pitanje prvo moramo da odvojim pojmove koji se poistovećuju i brkaju – alergija na hranu i intolerancija na hranu.

Alergija na hranu

Jednostavno rečeno – alergija je pogrešan cilj imunog odgovora. Umesto da napadaju viruse i bakterije (nešto što zaista može ugroziti naše zdravlje), imune ćelije se usmeravaju na određenu vrstu hrane (kikiriki, jagode, belance, mleko, pšenicu itd.).

Simptomi alergije na hranu su najčešće: ospa, svrab po koži, oticanje i peckanje grla i jezika, otežano, čujno disanje, gušenje i nagli pad krvnog pritiska.

Pera na primer, pojede kikiriki i zbog razvoja ovih simptoma može da završi u bolnici u životnoj opasnosti. Simptomi se razvijaju neposredno nakon uzimanja hrane na koji je čovek alergičan. Dovoljna je i mala količina namirnice da izazove imuni odgovor, a reakcija se javlja svaki put u kontaktu sa „zabranjenom“ hranom.

Intolerancija na hranu

Šta se s druge strane dešava nekome ko je intolerantan na laktozu? Osoba koja slabo toleriše laktozu, ima manjak enzima laktaze koja je zadužena za razgradnju mlečnog šećera – laktoze.

Dakle, nije u pitanju imuni odgovor, već nedostatak određenog enzima koji učestvuje u varenju i razlaganju hrane. U nedostatku enzima laktaze, mlečni šećer (laktoza) stiže nesvaren u debelo crevo.

Dejstvom crevnih bakterija laktoza podleže fermentaciji i dolazi do proizvodnje obilje gasova što daje osećaj nadutosti, nelagodnosti i bola (zbog distenzije crevnog zida).

S druge strane – laktoza je osmotski aktivna čestica koja za sobom povlači vodu, što se manifestuje kao vodena stolica (eksplozivna dijareja).

Ako zanemarite nesnosan smrad takve stolice koji može biti „opasan po život“, osoba nije vitalno ugrožena kao kod alergijske reakcija na hranu. Simptomi intolerancije ne moraju da se jave svaki put u kontaktu sa problematičnom namirnicom, naročito ako količina takve hrane nije velika.

Zaključak - neko može biti intolerantan na laktozu (mlečni šećer) ali to ne znači da je alergičan na mleko!

Nadam se da je sada potpuno jasna razlika između alergije i intolerancija na hranu.

Radi lakšeg razumevanja teme nadala sam se da ću zaobići priču o antitelima i imunom odgovoru, međutim, da bi zaista razumeli suštinu, moramo se osvrnuti na nekoliko činjenica.

Kako se utvrđuje alergija na hranu?

U poslednje dve decenije povećana je učestalost pojave alergije na hranu u opštoj populaciji ali je dijagnoza i dalje komplikovana, nepouzdana i jednom rečju „pipava“.

Pre svega potrebno je detaljno ispitati osobu (uzeti dobru anamnezu) iz koje možemo da dobijemo podatke na koju hranu je osoba imala alergijsku reakciju. Na osnovu istorije bolesti lekar obično može da se odluči za dve vrste testiranja – IgE kožne probe ili IgE krvne analize.

IgE je alergen-specifičan imunoglobulin (antitelo) koji se detektuje u organizmu kada postoji određena alergijska stanja.

Sinteza ovih antitela se obično odvija u respiratornom i digestivnom sistemu iz B limfocita (belih krvnih zrnaca – naših ćelija zaduženih za odbranu organizma).

Ako je Pera alergičan na kikiriki, kao odgovor na proteine kikirikija on će u svom telu imati povišen titar IgE antitela. Po nekada postoji i unakrsna osetljivost na proteine iz određene grupe namirnica, pa tako Pera može da bude alergičan na sve mahunarke (boraniju, pasulj, soju), a ne samo na kikiriki (da, on je mahunarka). Kao da njegov život nije već dovoljno komplikovan…

Kako se može utvrdi da li neko ima povišen nivo IgE antitela?

Kožnim probama se blagim grebanjem po koži aplikuju različiti alergeni iz hrane pa se prati reakcija. Ako neko nema nikakvu reakciju (nema promene na koži), vrlo verovatno da nije alergičan na tu vrstu hrane.

Međutim, ako se pojavi pozitivna reakcija tipa – plik na koži sa okolnim crvenilom, to ne mora po pravilu, da znači da je osoba 100% alergična na tu vrstu hrane.

Postoje takozvani lažno pozitivni rezultati – koji pokažu pozitivnu reakciju na koži, a da u stvari čovek nije alergičan na tu vrstu hrane. Procenjuje se da oko 50-60% kožnih proba daje lažno pozitivne rezultate.

Komplikovano…

Zato nikada ne treba žuriti sa zaključkom jer na ta način čovek može nepotrebno da se suzdržava od nekih dobrih namirnica koje su bogate hranljivim materijama (jaja, koštunjavi plodovi, riba itd.), naročito ako vam čovek kaže da jede te namirnice i da nema nikakvih problema.

Drugim testom IgE antitela se traže u krvi, može biti sigurniji od kožnih proba ali i on ima svoja ograničenja i nije dovoljno precizan niti pouzdan za postavljanje konačne dijagnoze.

Zašto se uopšte dešavaju lažno pozitivni rezultati?

Kada jedemo neki hranu ona se razlaže u našem sistemu za varenje na sitne partikule. Ovde nas zanimaju proteini jer su oni okidači imunog odgovora u ovom slučaju. Proteini nekada mogu da se razlože na tako sitne partikule da ih IgE antitela ne mogu prepoznati kao strane, sve dok se ne vežu za veće proteine krvi ili kože. Tada ih IgE antitelo lakše prepozna i može da ih napadne. Kao rezultat javlja se pozitivan IgE test. Veće proteine IgE lakše „vidi“ nego male.

Treba napomenuti i to, da nisu sve alergije na hranu povezane sa IgE imunim odgovorom ali u tu temu sada nećemo ulaziti.

Testovi intolerancija na hranu

E, to je sasvim druga priča…

Zaboravite na ovo „alergijsko“ IgE antitelo, ovde ćemo govoriti o IgG antitelu jer većina ovih testova zasniva na detekciji IgG antitela u krvi.

Smatra se da ako je neko intolerantan na određenu vrstu hrane, u krvi će imati povišen titar IgG antitela. Smatra se, ali nije naučno dokazano, za razliku od testova za dokazivanje alergija na hranu (zasnovanu na IgE antitelima).

Kako se objašnjava uloga IgG antitela u detekciji intolerancija na hranu?

Antitela su vojnici koji nas brane tokom napada, ako telo pravi IgG antitela na neki hranu, onda tu hranu morate izbaciti. Zvuči dobro ali u praksi to ne funkcioniše. IgG antitela nisu uključena u alergijski imuni odgovor, ne dovode do oslobađanja histamina, ne dovode do anafilakse niti do alergijske reakcije (kao što to rade IgE antitela).

Potpuno zdravi ljudi bez alergijskih simptoma mogu imati pozitivna IgG antitela na neku hranu, a opet ima onih koji su jako alergični na neki vrstu hrane, a imaju negativne IgG testove!

IgG nisu antitela koja treba da tražimo jer su ona mera koliko smo izloženi nekoj vrsti hrane, a ne koliko smo na tu hranu osetljivi.

Šta uopšte znači – biti osetljiv na hranu?

Ako jedete pasulj i grašak naravno da ćete imate gasove, ako jedete obilje hibridne pšenice i industrijske hrane imaćete sindrom „curećih creva“, ako pojedete puno ljutih paprika imaćete „vatrenu“ dijareju i to je sasvim normalan odgovor organizma na hranu koju ste uneli.

Potpuno smo zastranili kada je reč o hrani i ishrani da moramo da pozovemo u pomoć zdrav razum.

Šta kažu oni koji reklamiraju ovakve testove – intolerantni smo na hranu koju obično najviše jedemo. Da li je to nekome logično? Ne, nego testovi IgG antitela pokazuju koliko smo nekoj hrani izloženi, a ne intolernatni.

Onda čujete, kako ćete kada budete izbacili namirnice na koje ste osetljivi rešiti sve svoje probleme sa varenjem, glavobolju, umor, izgubićete višak kilograma, da ne pominjem i neke ozbiljnije zdravstvene probleme.

Ljudi u potrazi za odgovorima prolaze proces samo lečenja i za sve pitaju „dr Googla“, padaju na priče i reklame, a onda dolaze mašući šarenim papirom testa na intoleranciju hrane sa rečima – uradio sam ovo i sad tek ne znam šta treba da jedem. Šta da radim? Taj papir možete okačiti „mačku o rep“.

Ljudi shvate da su prevareni tek kada pročitaju – mogu da jedem mango i papaju ali ne smem lubenicu i krušku? Za mango i papaju niste razvili IgG antitela jer ih skoro nikada niste ni jeli, a krušku i lubenicu jeste.

Shvatate princip.

Pored ovih testiranja postoje i biorezonantni aparati (MORA aparat i slični), koji se promovišu kao poslednja reč tehnike, međutim ne postoji ni jedno ozbiljno naučno istraživanje koje dokazuje efikasnost ove metode.

Dok se ne utvrdi pouzdanost i efikasnost ovakvih metoda ostaje nam zlatni standard – isključivanja namirnica i praćenje simptoma. Da, potrebno je strpljenje, vreme ali je za sada jedino efikasno. Mesec dana izbacite na primer, pšenicu iz svoga života pa vidite kako se osećate. Onda je postepeno ponovo vratite u ishranu, pa pratite da li vam se vraćaju simptomi (loše varenje, nadimanje, umor i slično) i onda znate da li vam nešto prija ili ne.

Generalno, hrana koju jedemo prolazi manje ili više neku vrstu industrijske obrade i mi u stvari više reagujemo na to nešto što nije prirodno u namirnicama.

Evo primera, dete prvi put jede celo jaje i dobije alergijsku reakciju – svrab, crvenilo, oticanje lica, peckanje u grlu i ustima. Mama, preplašeno gleda u dete i moli boga da ne krene gušenje. Onda dete ode kod bake na selo i baka ne znajući za reakciju na jaje, da domaće jaje detetu za doručak. Dete „oliže“ tanjir i veselo otiči da se igra, bez ikakve alergijske reakcije.

Mama, prestravljena sluša šta je dete jelo ali vidi da je dete sito i veselo. Od tada dete jede samo proverena domaća jaja sa sela i uživa u svakom zalogaju. Mama tj. ja i dalje razmišlja šta se to nalazi u industrijskim jajima što je dovelo do tako burne reakcije kod moje ćerke i koliko će još hrane biti nepravedno optuženo za zločin? A pravi zločinac je industrijska obrada hrane.

Kako zaustaviti tu pošast modernog vremena, to je pitanje na koje treba da damo odgovor. Kada se ponovo vratimo pravoj hrani neće biti potrebe da razmišljamo o testovima intolernacije na hranu.

Low Carb (LCHF) ishrana je odlična osnova koja će vas vratiti na zdrave korene i naučiti šta je to prava, pravilna ishrana.

Konzumiranjem naše prirodne hrane kojoj smo genetički predodređeni nestaju mnogi čudni simptomi i moderne bolesti jer naše telo napokon dobija pravo gorivo i radi kao sat.

Napomena: apsolutno zaboravite na pomisao da decu podvrgavate ovakvim egzotičnim i lažnim testiranjima jer ih na taj način možete dovesti u opasnost od nedostataka vitalno hranljivih materija koje su neophodne za njihov normalan rast i razvoj. Izbacite industrijsku hranu, hibridne žitarice i šećere - to je mnogo korisnije za zdravo detinjstvo!

Reference:

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5316471/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18346097

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20462631

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/26764899

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/25042981

http://dieteticdirections.com/food-sensitivity-tests-exposed/

https://www.foodnavigator-usa.com/Article/2012/03/22/Food-sensitivity-test-is-unreliable-says-Canadian-expert

http://articles.chicagotribune.com/2012-04-11/health/ct-met-food-intolerance-tests-20120411_1_food-intolerance-food-sensitivities-food-additives


2,234 views

O autorki

Belgrade, Serbia 

Kontakt: revolucijaishrane@gmail.com

©2016-2020 by Revolucija ishrane