Knjiga - Kineska studija - još jedna velika laž „naučnika“


Napomena: ovo je jedan dugačak tekst za radoznale i pitalice, koji kritički gledaju na sve što nam se servira po pitanju zdrave ishrane.

Mi smo svaštojedi, zar ne? Zavisi koga pitate

Svako ko promoviše pravu, prirodnu ishranu gde su uključene namirnice i životinjskog porekla, bude kasnije ili pre napadnut od strane vegana i zaštitnika prava životinja. Tako je bilo i samnom, pa sam prosto morala da pročitam tu knjigu i da vidim šta se krije iza tih hvalospeva.

U pitanju je slobodno mogu reći „veganska biblija“ knjiga dr Kolina Kembela – „Kineska studija“.

Sam naziv knjige sugeriše da se radi o ozbiljnom naučnom štivu ali nije trebalo mnogo da pročitam, da shvatim da je knjiga daleko od toga. Onda, pre nego što sam nastavila čitanje, želela sam da se malo bolje upoznam sa piscem – koliko može da se veruje u njegov sud?

Dr Kolin Kembel? Doktor, ok. Najviše volim da čitam ono što pišu moje kolege. Još uvek najviše poverenja imam u njihov sud jer znam da bez obzira na sve, imaju najsveobuhvatnije znanje o ljudskom zdravlju. Onda, primetim da dr Kembel nije M.D. odnosno nije doktor medicine. Pa šta je onda? On je biohemičar koji se specijalizovao za ishranu i na tome doktorirao ali je svoje školovanje započeo u oblasti veterine.

Dobro, znači daleko od toga da je doktor medicine i da se profesionalno bavi lečenjem ljudi …

Za njegovo ime se vezuje oko 300 naučnih radova i autor je tri knjige, od kojih je najprodavanija i najpopularnija upravo - Kineska studija. New York Times je opisao Kinesku studiju kao „Grand prix“ epidemiologije.

Impresivna biografija, zar ne?

Ono što je manje poznato je to da je dr Kembel član savetodavnog odbora Lekarskog komiteta za odgovornu medicinu (PCRM) koja promoviše pretežno biljnu ishranu i aktivista grupe za zaštitu životinja – jednom rečju „militantni vegetarijanac“ koji misli da je jedina zdrava hrana ona koji ima 0 holesterola! Takođe je jedan od direktora i naučnika Kina studije.

Da li može biti pristrasan kada je reč o hrani i ishrani?

Dr Kembel otvoreno priznaje da je podatke skupljao sa namerom da traži vezu između konzumacije hrane životinjskog porekla i učestalosti modernih bolesti današnjice.

To se zove – „potvrda pristrasnosti“ i jako me podseća na još jednu veliku lažiranu studiju Ancela Keysa – Studiji sedam zemalja (o kojoj sam pisala ovde), koja je neopravdano označila masnu hranu kao odgovornu za nastanak srčanih bolesti.

Kineska studija?

Započeta je 1983. godine i trajala je dvadeset godina.

U Kini, ljudi se obično rode i umru u istom okrugu u kome se manje-više hrane na isti način ceo život. Okruzi između sebe imaju velike varijacije u načinu ishrane, od vegana do onih koji pretežno jedu životinjsku hranu. Ta činjenica je bila interesantna da se ispita povezanost određenog načina ishrane i učestalost pojedinih bolesti u populaciji.

Odlična ideja, zar ne?

Da, još samo da su podaci iz knjige isti kao i iz originalne studije sve bi bilo u redu, međutim iz nekog razloga nisu!

Nabasala sam na sveobuhvatnu analizu originalne Kineske studije koju je postavila na svoj blog Denis Minger’s, koja samo analizira brojke i statističke podatke „ni po babu, ni po stričevima“. Pa da vidimo šta se to krije iza originalnih podataka ove naučne studije.

Napomena: Kineska studija je epidemiološka studija koja ne kontroliše promenjive pa je iz nje teško izvući relevantne zaključke. Sve se vrti oko korelacija – da li mogu ili ne mogu biti pod uticajem dodatnih faktora.

Zlatno pravilo statistike – korelacija nije isto što i uzročnost!

Možete da vidite puno kišobrana kada pada kiša

ali to ne znači da kišobrani izazivaju kišu!

Denis Minger’s

Kako Denisa kaže – ne radim za industriju mesa, ni mlečnih proizvoda. Bila sam vegan više od jedne decenije. Nemam plan da promovišem ni jedan način ishrane već samo želim da otkrijem istinu bez uplitanja predrasuda i dogmi.

Da, upravo nam to treba!

Kembelova tvrdnja br. 1

Povišen holesterol u krvi je u pozitivnoj korelaciji sa povećanom stopom smrtnosti od raka. Povišen holesterol je u vezi sa pojačanim unosom životinjskih proteina, a obrnuto je povezan sa unosom biljnih proteina.

U prevodu – ako jedemo više životinjskih proteina biće nam i viši holesterol i imaćemo veću šansu da umremo od raka, a ako jedemo više biljnih proteina, biće nam niži holesterol u krvi i imaćemo manju šansu da umremo od raka. Dakle, nemamo veću šansu da obolimo od raka, već kad se bolest pojavi imamo veću šansu da umremo ako nam je holesterol visok. To je tvrdnja dr Kembela.

Zašto se visok holesterol povezuje sa visokim unosom životinjskih proteina?

Niko ne krivi životinjske masti već proteine? Šta je pisac tj. naučnik hteo ovde da nam objasni? Od životinjskih proteina rastu masti u krvi? Jednostavno, ova tvrdnja nije tačna – pogledajte pregled naučnih istraživanja novijeg datuma koja govore suprotno – ovde.

Dakle, nema direktne korelacije između unosa životinjskih proteina i raka (nema statistički značajnih korelacija). Ni jedna!

Unos životinjskih proteina i korelacija sa rakom (iz originalne Kineske studije):

Limfom – 18

Penisa – 16

Bešike – 9

Creva – 8

Leukemija – 5

Nazofarinksa – 4

Grlića materice – 4

Kolona – 3

Jednjaka +2

Mozga +5

Dojke +12

Da se podsetimo statističkih termina:

Pozitivna korelacija – dve varijable imaju zajednički jači efekat (što više hrane jedeš, bićeš teži)

Negativna korelacija – jedna promenjiva se povećava dok se druga smanjuje (što više vežbaš, imaš manju težinu)

Pozitivne korelacije pišu se od 0-100, a negativne od -100 do 0.

*Zbog veličine uzorka u Kineskoj studiji korelacija sa preko +25 ili – 25 je statistički značajna. Što su vrednosti bliže 0 to su manje značajni i obrnuto. Dakle, obraćajte pažnju samo na cifre iznad 25 jer su samo one statistički značajne u Kineskoj studiji.

Da se vratimo analizi, ako postoji jaka i značajna povezanost visokog unosa životinjskih proteina i pojačanog rizika od raka to treba da vidimo i u brojkama, međutim toga ovde nema!

Da bi pronašao kakvu-takvu povezanost Kembel ubacuje i treću varijablu - holesterol jer on nije dokazao da povećan unos životinjskih proteina dovodi do većeg oboljevanja od raka!

Šta je sa biljnim proteinima?

Pošto je unos biljnih proteina u negativnoj korelaciji sa visokim holesterolom, to znači da je rizik od oboljevanja od raka, niži? To je Kembelova logika, da vidimo ima li ikakvog smisla?

Unos biljnih proteina i korelacija sa rakom (iz originalne Kineske studije):

Nazofarinks - 40

Mozak - 15

Jetra - 4

Limfom - 4

Bešika -3

Dojka +1

Želudac +10

Rektum +12

Grlić materice +12

Kolona +13

Leukemije +15

Jednjaka +18

Kolo-rektalnog +19

Jedina statistički značajna korelacija je niža mogućnost oboljevanja od nazofaringealnog karcinoma (-40), zato ima puno više pozitivnih korelacija (povećana mogućnost nastanka raka) u odnosu na proteine životinjskog porekla!

Kada se sve sabere varijable „smrt od raka“ povezana je sa biljnim proteinima +13, a sa životinjskim proteinima +3.

Zato je onda Kembel zaključio da su biljni proteini bolji???

Izjava da je visok holesterol povezan sa pojačanim rizikom od raka ne govori o ne nutritivnim faktorima koji su veoma značajni.

Na primer – parazitarna infekcija šistozomom je u pozitivnoj korelaciji sa oboljevanjem od karcinoma kolona +34, a postojanje hepatitisa B +30, i on je imao te podatke ali ih nije izneo u svojoj knjizi!

Kembel nikada ne ističe da je i drugi scenario moguć, a svoj autoritet gradi na rečenici - ja sam poznati naučnik, verujte meni na reč. Slab argument…

Kembelova tvrdnja br. 2

Karcinom dojke je povezan sa povišenim unosom masnoća u ishrani. Povećane masnoće u ishrani se pre svega odnose po pojačan unos životinjskih proteina. Rizik je obrnut ako se posmatraju godine kada je žena dobila prvu mestruaciju (žene koje su ranije ušle u pubertet imaju veću šansu da obole od Ca dojke).

Korelacija koja je prikazana u studiji o povezanosti Ca dojke i povećanim unosom masti u ishrani je +18 (nije statistički značajna). Da li su u studiji prikazani neki snažniji pokazatelji i faktori rizika? Jesu, samo ih Kembel ne pominje u svojoj knjizi!

Evo statistički značajnih faktora za razvoj karcinoma dojke (iz originalne Kineske studije):

Nivo šećera u krvi +36

Unos vina +33

Alkohola +31

Potrošnja voća +25

Stanovništvo koje radi u industriji +24

Heksa-hlor-ciklo-heksan u hrani +24

Skrob i šećeri u hrani +20

Kukuruz +20

Pivo +19

Leguminoze +17

Izgleda kao da Ca dojke može biti povezan sa unosom šećera, alkohola, heksana, radu u industriji ali za Kembela je jedino značajno pomena, životinjske masti i holesterol. Zašto kada ima mnogo snažnijih pokazatelja? Kakav naučnik! Da li on brine o prodaji knjige, pravima životinja ili pokušava da nas navede na pogrešan trag?

Kembelova tvrdnja br. 3

Za one koje poseduju faktore rizika (kao što je infekcija hepatitisom B) koji su udruženi sa visokom holesterolom i povećanim unosom životinjskih proteina, povećava se rizik za razvoj karcinoma jetre.

U Kineskoj studiji stanovništvo je bilo testirano na antigen hepatitisa B (1-19%). Određeni okruzi imali su 18% obolelih (koliko tako dobijene podatke možemo da uzmemo kao relevantne)?

Potrošnja životinjskih proteina po okruzima bila je veoma različita od male 6,9g/ dan do velike 148,1 g/dan. Smrtnost od karcinoma jetre kretala sa od 5,51 do 59,63% na hiljadu ljudi.

Šta to u stvari znači?

Kada uporedimo podatke iz Kineske studije (da bi se potvrdila Kembelova tvrdnja) treba da dobijemo da tamo gde je najveća stopa infekcije hepatitisom B i gde unose najviše životinjskih proteina postoji i najveća smrtnost od karcinoma jetre. Da li ima toga? Ne!

Korelacija prema različitoj vrsti hrane:

Meso -7

Riba +11

Jaja -29

Mleko -19

Kada se saberu svi podaci iz studije (ukupan unos hrane životinjskog porekla u korelaciji sa Ca jetre) dobija je da je korelacija +1! Retko kada se u statistici dobije idealna 0 ali to je po prilično blizu 0 – neutralno, bez značaja! Drugim rečima – namirnice životinjskog porekla nemaju značaja za razvoj karcinoma jetre.

On povezuje povišen holesterol sa pojačanim rizikom od Ca jetre. To je tačno – postoji statistički značajna korelacija +37.

Ali presudno je to da holesterol nije i ne može biti visok samo zbog konzumiranja životinjskih proteina, a on tu priču provlači kroz celu knjigu kao neospornu činjenicu? Pitanje je samo zašto Kembel ne iznosi i ostale podatke koje ima o mnogo snažnijim faktorima rizika (svi statistički značajni), kao što su:

Alkohol +28

Cigarete +27

Teški metali +38

Ulje repice +25

Kembelova tvrdnja br. 4

Kardiovaskularne bolesti su povezane sa niskim unosom zelenog povrća i visokim koncentracijama u krvi Apo B (lošeg holesterola) koji je povezan sa povećanim unosom životinjskih proteina.

U istraživanju su uzete dve varijable – koliko se zelenog povrća u proseku unosi na dan i na godišnjem nivou po orkuzima. Podatke su dobijali uzimajući prosečnu dnevnu potrošnju i na osnovu upitnika.

Evo kakve su podatke dobili:

Korelacije prema prosečnoj potrošnji zelenog povrća:

Infarkt miokarda i koronarne bolesti +5

Hipertenzivna bolest srca -4

Moždani udar -8

Korelacija prema upitniku o potrošnji zelenog povrća:

Infarkt miokarda i koronarne bolesti -43

Hipertenzivna bolest srca -36

Moždani udar -35

Malo čudno, zar ne?

Prva tabela u celini nije statistički značajna ali kada se pogledaju podaci iz upitnika (druga tabela) onda vidimo da postoje snažni statistički podaci koji su udruženi sa srčanim bolestima. Zašto je tako ogromna razlika? Šta je razlog za ovu misteriju?

Možda su uradili lošu procenu, praćenje ili nisu uzeli u obzir geografiju. Postoje okruzi koji tokom cele godine imaju pristupa zelenom povrću (južni) i oni koji to nemaju. U južnim okruzima imaju manju stopu oboljevanja od srčanih bolesti ali da li je to samo vezano za unos zelenog povrća?

Oni jedu više ribe, manje soli, malo troše pšenicu, više mesa, više intezivnog izlaganja Suncu (više vitamin D - protektora srca) i imaju manju telesnu visinu i težinu. Tvrdnja Kembela da je povećan unos zelenog povrća povezan sa smanjenom stopom oboljevanja od srčanih bolesti jednostavno nije tačna!

U istočnim okruzima postoji veća učestalost kardiovaskularnih bolesti ali unos zelenog povrća ne može biti samo jedini faktor, gde je različita geografija i način života?

On govori i o Apo-B (lošem holesterolu) naširoko prihvaćenog u medicinskoj zajednici kao snažanog faktora za razvoj srčanih bolesti.

Ovo su njegovi podaci:

Infarkt miokarda i koronarne bolesti +37

Hipertenzivna bolest srca +35

Moždani udar +35

Postoje dokazi da je na biljnim proteinima Apo B u negativnoj korelaciji -37, a na životinjskim proteinima +25 (ribljim +16). Po rečima Deniz - sa tehničke tačke gledišta, Kembel ima dokaz da su životinjski proteini odgovorni za visok Apo B u krvi i da je veganstvo legitiman izbor. Međutim to je zabluda!

Korelacija unosa životinjskih proteina i srčanih bolesti (po originalnoj Kineskoj studiji):

Infarkt miokarda i koronarne bolesti +1

Hipertenzivna bolest srca +25

Moždani udar +5

Na ribljim proteinima:

Infarkt miokarda i koronarne bolesti -11

Hipertenzivna bolest srca -9

Moždani udar -11

Na biljnim proteinima:

Infarkt miokarda i koronarne bolesti +25

Hipertenzivna bolest srca -10

Moždani udar -3

Možemo videti da riblji proteini i nisu baš neka zaštita od srčanih bolesti, životinjski nisu statistički značajni, pa da bi mogao da dokaže statistički značajnost Kembel ubacuje i treću varijablu – mlečne proizvode.

Korelacija mlečnih proizvoda i hipertenzivne bolesti srca:

Mleko i mlečni proizvodi +30

Jaja -26

Meso -4

Riba -14

Dakle, Kembel precizno ističe povezanost visokog Apo B i niski unos biljnih proteina, odnosno visok unos životinjskih proteina, što je u najmanju ruku - diskutabilno. Koji faktori zajedno dovode do povećanja Apo B i pojavi srčanih bolesti, to je pitanje o kome treba da se razgovara.

Kembelova tvrdnja br. 5

Kolkorektalni karcinom je u obrnutoj povezanosti sa povećanim unosom 14 različitih biljnih vlakana (mada je samo jedna statistički značajna). Karcinom želuca je u obrnutoj povezanosti sa unosom zelenog povrća, beta karotena i vitamina C (samo iz biljne sirovine).

U prevodu ko jede obilje biljnih vlakana ima manju šansu da oboli od kolorekralnog karcinoma i karcinoma želuca. Ovde se uklapa konvencionalna priča o dobrobiti unosa biljnih vlakana u ishrani ali a vidimo...

Evo podataka iz originalne Kineske studije:

Ukupan unos vlakana -3

Hemi celulozna vlakna -10

Celulozna -13

Lignini -9

Kutin -14

Skrob -1

Pektin +3

Ramnoza -26

Fruktoza +2

Arabinoza -18

Ksiloza -15

Manoza -13

Galaktoza -24

Vidite da malo šta je statistički značajno, međutim ima snažnih pokazatelja koji utiču na pojavu kolorektalnog i želudačnog karcinoma koje Kembel ne pominje. To je parazitarna infekcija šistozomom koja je snažna varijabla od čak +89! Dakle, ne treba uzeti samo u obzir unos vlakana već i učestalost šistozomne infekcije.

Ne treba da se fokusiramo na povezanost nečega, samo zato što očekujemo da ta tako treba da bude.

Korelacija karcinoma želuca i pomenutih varijabli:

Zeleno povrće (dnevni unos) +5

Zeleno povrće (godišnji unos) -35

Plazma beta karoten -14

Plazma vitamin C -13

Minus 13 i 14 nisu statistički značaji pomena ali on ih ipak označava kao značajne faktore u oboljevanju od pomenutih bolesti?

Kembelova tvrdnja br. 6

Zapadni tip bolesti u značajnoj je povezanosti sa visokim holesterolom koji je posledično povezan sa unosom životinjskih proteina.

Koje su to po Kembelu zapadne, modrene bolesti današnjice? Kardiovaskularne bolesti, dijabetes, karcinom dojke i želuca, kolkorektalni karcinom, leukemija, karcinom jetre. Zanimljiv spisak – ne znam odakle mu ideja, da su pomenute bolesti pretežno zastupljene među zapadnim svetom?

Promenjiva „ukupan holesterol“ je statistički značajno povezana sa ovim bolestima:

Infarkt miokarda +4

Dijabetes +8

Karcinom creva +44

Kolona +33

Dojke +19

Leukemije +26

Jetre +37

Da li primećujete kako kardiovaskularne bolesti i dijabetes imaju slabu asocijaciju sa visokim holesterolom?

Zanimljivo zar ne, naročito nama koji se borimo da se otvoreno govori o pravim razlozima povišenog holesterola i srčanih bolesti.

Karcinom želuca teško da može da se klasifikuje kao zapadnjačka bolest, kada je najviše obolelih i umrlih upravo iz Kine. Pola ljudi, koji na svetu umru od karcinoma želuca živi u Kini. Kao što je rečeno, šistozomna infekcija je u snažnoj povezanosti sa pojavom karcinoma želuca, čak + 89. Desilo se da je i povišen ukupan holesterol statistički značajan + 34.

Da bi stvarno saznali šta je uzrok bolesti i koliko je visok holesterol krivac, treba da pogledamo kolika je učestalost karcinoma želuca u populaciji koja nema šistozomnu infekciju, a ima visok holesterol.

Trebalo bi biti ovako – oni koji imaju visok holesterol oboljevaju češće od karcinoma želuca. Korelacija je čitavih +13, dakle nije statistički značajna. Tabele sa detaljnom analizom možete pogledati kod Deniz na:

https://deniseminger.com/2010/07/07/the-china-study-fact-or-fallac/

Leukemija? Od kada se i ona računa u zapadne bolesti? Sve u svemu korelacija sa visokim holesterolom je +26 ali treba reći da je korelacija sa unosom životinjskih proteina – 5, a biljnih +15! Hm, ispade da su životinjski proteini ovde još i protektivni.

Ako samo posmatramo visok holesterol u krvi, evo šta dobijamo?

Rad u industriji +53, obrnut u odnosu na rad u polju -53. Ovo je samo jedan primer kako lako možemo doći do lažnih zaključaka o uzroku nastanka visokog holesterola. Kao što vidite uzrok možda uopšte ne leži u ishrani…

Pravo pitanje je - zašto Kembel izvrće činjenice iz originalne Kineske studije?

Optužuje hranu životinjskog porekla da je uzročnik kardiovaskularnih bolesti i karcinoma, a korelacija za životinjske proteine je +1, a za riblje proteine -11.

Kembel prećutkuje frapantnu činjenicu da je korelacija za oboljevanje od bolesti srca i raka za pšenično brašno visokih +67 (a, biljnih proteina +25)!!!

Zašto se ne govori o astronomski korelacijama između bolesti i unosa pšenice, kao što su:

Karcinom grlića materice +46

Hipertenzivna bolest srca +54

Moždani udar +47

Bolesti krvi +41

Infarkt miokarda +67

Zašto Kembel zanemaruje podatke iz okruga Tuoll koji jedu dva puta više proteina životinjskog porekla (uključujući i kazein iz mleka) nego prosečni Amerikanac? U ovoj oblasti nema veće stope oboljevanja od „zapadnih bolesti“, naprotiv.

Kembel govori o visokom holesterolu i karcinom debelog creva sa korelacijom od +33, a ne pominje unos morskog povrća sa +76 korelacijom!

Kakav je to objektivan istraživač i zašto lažira podatke?

Izvor: https://deniseminger.com/2010/07/07/the-china-study-fact-or-fallac/.

Pa čestitam! Uspeli ste da pročitate ovaj ogroman tekst do kraja.

Sada ste bogatiji za informacije koje nekome mogu spasiti život, naročito onim okorelim vegetarijancima koji boluju od specifičnih bolesti koje donosi takav način ishrane, a i dalje su ubeđeni da rade nešto dobro za sebe.

Veganima uvek kažem – dajte mi naučne dokaze koji potkrepljuju vaše tvrdnje da je isključivo biljna hrana dobra za zdravlje ljudi i ja ću vam se pridružiti.

I posle ove knjige još uvek čekam…

Izvori:

https://deniseminger.com/2010/07/07/the-china-study-fact-or-fallac/

http://www.aicr.org/about/advocacy/the-china-study.html

https://sciencebasedmedicine.org/the-china-study-revisited/

http://blog.primalpastures.com/uncategorized/china-study/

https://www.westonaprice.org/health-topics/abcs-of-nutrition/the-china-study-myth/

https://proteinpower.com/drmike/2010/07/27/the-china-study-vs-the-china-study/

http://freetheanimal.com/2010/07/the-china-study-smackdown-roundup.html

https://chriskresser.com/rest-in-peace-china-study/


3,432 views

O autorki

Belgrade, Serbia 

Kontakt: revolucijaishrane@gmail.com

©2016-2020 by Revolucija ishrane